АНДРИЋ Никола – књижевник и казалишни радник (Вуковар, 5. XII 1867 – Загреб, 8. IV 1942). Син Мате, ременара и мјесног суца, и Јулијане рођ. Мађаревић. Матурирао је 1887. у Осијеку, студирао славистику и романистику 1887-1889. у Бечу, 1889-1891. у Паризу, а докторирао је 1891. код Ватрослава Јагића у Бечу. Од 1891. до 1893. био је професор гимназије у Земуну, а од 1894. до 1899. и од 1901. до 1907. драматург ХНК у Згбу. Сурађујући с интендантом-реформатором С. Милетићем, дао је значајан допринос умјетничкој изградњи хрватске драме и глуме. Од 1894. уређивао је Театралну библиотеку. Г. 1907. био је оснивач и први интендант ХНК у Осијеку. Од 1908. је у Згбу био професор гимназије и уредник књижевне рубрике „Народних новина“; 1920/21. интендант ХНК, 1926. помоћник министра просвјете С. Радића, а 1927. је умировљен. Његов књижевни рад је многостран: обухваћа филолошке расправе, фељтоне, путописе, књижевне приказе, казалишну хисториографију, те уређивање шест књига народних пјесама у издању Матице хрватске. Г. 1913. основао је „Забавну библиотеку“, у којој је објавио око 600 дјела, претежно пријевода свјетских писаца а и многих домаћих. За ту библиотеку и за казалиште превео је око 120 дјела са француског, њемачког и руског; значајни су напосе његови пријеводи Молијера. Као драматург настојао је нарочито око језичне чистоте приказиваних текстова и правилног акцентирања улога. Развио је значајну активност у културно-просвјетном и друштвеном животу; био је предсједник Друштва хрватских књижевника, старјешина Матице хрватских казалишних добровољаца, предсједник Друштва пријатеља Пољске и др. Одликован је Орденом Св. Саве III и II реда. У СНП су изведени његови пријеводи: Нијоба (Х. Полтон и Е. А. Полтон, 1896), Мадам Сан-Жен (В. Сарду, 1897), У цивилу (Г. Каделбург, 1899), Бабје лето (А. Мејак и Л. Алеви, 1904), Лепа Марсељанка (П. Бертон, 1906), Ура, синчић! (Ф. Арнолд и Е. Бах, 1935).

БИБЛ: Пријеводна белетристика у Срба од год. 1777-1847, Згб 1892 (дисертација); Спомен-књига хрватског земаљског казалишта, Згб 1895; Извори старих кајкавских драма, Згб 1901; Живот и рад Павла Соларића, Згб 1902; Из ратничке књижевности Хрватске, Згб 1902; Под апсолутизмом, Згб 1906; Бранич језика хрватског, Згб 1911; Од Балкана до Mont Blanca, Згб 1927; Шта је шта, у сурадњи са И. Великановићем, Згб 1938.

ЛИТ: И. Крниц, Један наш радник, Хрватска њива, Згб 1917, с. 715; В. Јурчић, Никола Андрић о себи, Савременик, Згб 1937, бр. 12, с. 444-447; А-м, Никола Андрић. Уз 50-годишњицу његова културног рада, Јутарњи лист, Згб 1937, бр. 9290; А-м (С. Батушић), Четвероструки јубилеј књижевника и културног радника дра Николе Андрића, Комедија, Згб 1937, бр. 40, с. 1-2 и 4-7; А-м, Никола Андрић као хрватски јавни радник, Сриемске новине, Вуковар 1939, бр. 42; И. Е(сих), Др Никола Андрић, некролог, Просвјетни живот, Згб 1942, бр. 1-2, с. 94-95; К. Месарић, Др Никола Андрић, Сцена, НСа, 1968, књ. 1, бр. 1, с. 50-55.

С. Б.