ДУШАНОВИЋ Илинка – глумица (Требиње, 27. VI 1910 – Нови Сад, 21. II 1997). Отац јој је био официр а мати домаћица; девојачко презиме јој је било Дуганџија а глумачку каријеру је започела под уметничким презименом Дубравчић (које јој је наденуо редитељ Жарко Васиљевић, касније њен венчани кум). Завршила је три разреда гимназије у Белој Цркви (1923). Почела је да глуми као аматер (1926-1928). Удајом за глумца Станоја Душановића, 1929, постала је професионална глумица у СНП. Пратила је свог супруга и била ангажована у свим позориштима где је и он наступао – након СНП у Бањој Луци (1931-1933) и у Бгду (Мало позориште, 1934/35), те у СНП и НПДб до 1941. После експлозије у Смедереву придружила се преживелим члановима и са њима наступала у Пожаревцу, Ковину и Панчеву. Као глумица у културно-уметничкој групи Седме војођанске бригаде (супруг јој је тада био у заробљеништву у Немачкој) учествовала је у завршним борбама за ослобођење земље. После рата била је чланица Драме СНП од августа 1945. до пензионисања, 15. VIII 1961, с тим што је једну сезону (1951/52), заједно са мужем, провела у НП у Сарајеву. На почетку каријере играла је младе девојке, а касније је врло ефектно доносила карактерне улоге. Лепог гласа и стаса, била је идеална за драмске улоге с певањем. И насловну улогу у Коштани изградила је емотивно и топло са беспрекорно изведеним певачким нумерама. У глуми се одликовала пријатном непосредношћу и једноставношћу. Ћерка Бисерка и син Јевто такође су били глумци.

УЛОГЕ: Атена (Господар ковница), Џим (Американска јахта у сплитској луци), Мара (Девојачка клетва), Смиља (Дукат на главу), Тетка Ајша (Хасанагиница), Марија (Покојник), Петра, Живана (Ђидо), Стана (Подвала), Тетка Савка (Госпођа министарка), Агнија (Чикина кућа), Поља (Путем цвећа), Томићка (Свет), Сика (Ивкова слава), Настасја (Оклопни воз), Кречарка, Проводаџика (Вечити младожења), Христина (Љубав је свему крива), Ђузепина (Тетовирана ружа), Јелка Чизмићева (Сеоскa лола), Дока, Зона, Перса (Зона Замфирова), Др Силва Премк (Свет без мржње), Нина Коринкова (Без кривице криви), Титишна (Понижени и увређени), Марија од посте (Еквиноцио), Ката Тимић (Избирачица), Виржинија (Позабави се Амелијом), Дебела жена (Нисам Ајфелова кула), Госпођа Гицан (Адам и берберин), Госпођа Липари (Поглед с моста).

ЛИТ: А-м, Илинка Душановић, Нови Сад, 1935, бр. 44-46, с. 8; Б. Чиплић, „Свет без мржње“, СВ, 18. II 1946; В. Поповић, „Ожалошћена породица“ од Нушића, ЛМС, 1949, књ. 364, с. 370; Ј. Виловац, Војновићев „Еквиноцио“, Дневник, 1. III 1953; Св. С., „Љубав је свему крива“, Дневник, 18. XI 1954; К. Савић, Верни пратилац свога супруга, у: Глумцима, с љубављу, НСад 1980, с. 17-19; В. Ћ., Илинка Душановић (1910-1997). Алманах позоришта Војводине, 1998, бр. 31, с. 138.

Ј. М.