ДУШАНОВИЋ Љубица – драмска глумица (Ботош, Банат, 1871– Нови Сад, 27. VI 1933). Отац Ђока био је трговац у Ботошу, а мати Јулијана, рођ. Јанкулов, била је једна од првих српских дилетанткиња (помиње је Ј. Ђорђевић у својој Грађи за историју српског позоришта као Јулијану Пејаковић). Завршила је основну школу и четири разреда грађанске школе. Удајом за глумца Јевту (в) 1891. постаје глумица у Позоришној дружини Петра Ћирића, која је септембра 1891. гостовала у Перлезу. Оба њена сина, Милорад (в) и Станоје (в), као и кћи Јулка (в), постали су глумци. Снахе су јој такође биле глумице – Загорка (в) и Илинка (в), а касније и унуци, Станојева деца, Бисерка удата Пазело (в) и Јевто (в). Глумица јој је била и сестра Савета-Јелисавета-Савка Николић, уд. Вулпе (в). Најпре је играла драмске, а потом карактерне улоге. Имала је смисла за реалистично преображавање. У СНП је била од 1892. до 1902, па опет од 1904. до 1906, и у том периоду остварила је око тридесет улога. У Позоришној дружини свога мужа била је 1902/03. и од 1906. до повлачења из позоришта.

УЛОГЕ: Девојка (Ђидо), Госпођа Линден (Нора), Марга (Шокица), Маргита (Марија кћи пуковније), Ана (За круну), Евица (Љубавно писмо, Трифковић), Клотилда (Господска сиротиња), Ана (Психе), Лиза (Двеста хиљада), Лујза (Јеврејин из Пољске), Евица (Циганин), Љубица (Крајишкиња), Дезире (Фромон и Рислер), Мара (Девојачка клетва), Вера Андрејевна (Окови), Ана (Сеоска лола), Лепа (Немања), Мара (Граничари), Марта (Брачна срећа), Ифигенија (Нервозне жене), Лорика (Вечити закон).

ЛИТ: Ј. Хр(аниловић), Нервозне жене, Позориште, НСад 1895, бр. 41; Ј., Стари бака и његов син хусар, Позориште, НСад 1896, бр. 56; С., Циганин, Позориште, НСад 24. II 1900.

З. Т. Ј.