ДВЕ СИРОТИЦЕ (Deux orphelines) – драма у 8 слика а 6 чинова. Оригинал на француском написали: Адолф Денери и Ежен Кормон. Прерадио у енглеску верзију Џон Оксендорф. Прво извођење француског оригинала 29. I 1874. у Паризу, први пут у нашој земљи 3. IV 1876. у ХНК Згб под насловом Двије сироте.
Прво извођење у СНП 3. III 1879. у НСаду. Прераду Џ. Оксендорфа са немачког превода под насловом Die beiden Waisen превео Сава Петровић. – Рд. А. Хаџић; Н. Зорић (Гроф Линијер), А. Лукић (Маркиз де Прел), В. Марковић (Арман), С. Рајковић (Жак), Д. Ружић (Пјер), М. Рајчевић (Доктор), П. Добриновић (Пикар), П. Ћирић (Лафлер), Р. Поповић (Маре), Ђ. Јовановић (Гроф Маљи), А. Десимировић (Маркиз д’Естре), Д. Ружићка (Грофица Линијер), М. Рајковићка (Лујза), С. Максимовићка (Ханријета), Ј. Поповићева (Фрошарова), Л. Хаџићева (Маријана), Б. Хаџићева (Женевјева).
Премијера у СНП 7. II 1884. у НСаду. – Рд. Д. Ружић; А. Лукић (Гроф Линијер), М. Димитријевић (Маркиз де Прел), Љ. Станојевић (Арман), И. Станојевић (Жак), Д. Ружић (Пјер), А. Милосављевић (Доктор), М. Хаџи-Динић (Пикар), М. Суботић (Лафлер), М. Марковић Мика (Маре), М. Барбарић (Гроф Маљи), Б. Рашић (Маркиз д’Естре), Д. Ружићка (Грофица Линијер), М. Рајковићка (Лујза), Л. Хаџићева (Ханријета), Ј. Добриновићка (Фрошарова), Љ. Хаџи-Динићка (Маријана), С. Димитријевићка (Женевјева).
Премијера у СНП 12/25. XII 1905. у Осијеку. – Рд. А. Лукић; М. Марковић Мика (Маркиз де Прел), С. Стефановић (Гроф Мали), Р. Спиридоновић (Маркиз д’Естре), М. Тодосићка (Фрошарова), Д. Спасић (Жак), П. Добриновић (Пјер), Д. Спасићка (Лујза), С. Бакаловићка (Ханријета), Т. Лукићка (Маријана), Ј. Душановић (Ла Флер), С. Лијанка (Маре), М. Матејић (Арман), Ђ. Бакаловић (Пикар), С. Вујићка (Дијана), А. Лукић (Гроф Линијер), М. Николић (Доктор), Д. Васиљевићка (Женевјева).
Премијера у СНП 10/23. I 1910. у НСаду. – Рд. А. Лукић; А. Лукић (Гроф Линијер), Т. Лукићка (Дијана), М. Марковић Мика (Маркиз де Прел), М. Матејић (Арман), М. Тодосићка (Фрошарова), Д. Спасић (Жак), К. Делини, к. г. (Пјер), О. Освалдова (Лујза), С. Бакаловићка (Анријета), Д. Васиљевићка (Маријана), М. Филиповићка (Женевјева), С. Стефановић (Гроф Маљи), В. Виловац (Маркиз д’Естре), Р. Спиридоновић (Доктор), Б. Савић (Лафлер), Ј. Антонијевић (Маре), Д. Кранчевић (Пикар).
Премијера у СНП 5/18. VIII 1912. у Меленцима. – Рд. М. Хаџи-Динић; И. Динуловић (Маркиз де Прел), С. Стефановић (Гроф Мали), В. Виловац (Маркиз д’Естре), М. Тодосићка (Фрошарова), Д. Спасић (Жак), П. Добриновић (Пјер), М. Ђорђевићева (Лујза), М. Јосићева (Хенријета), Д. Васиљевићка (Маријана), Ј. Цвијановић (Ла Флер), С. Ђуркић (Маре), М. Матејић (Арман), М. Хаџи-Динић (Пикар), К. Васиљевић (Гроф Линијер), Љ. Динићка (Дијана), Н. Гошић (Доктор). – Од 1879. до 1912. најмање 26 представа.
Прво извођење у НП у НСаду 11. III 1920. Плакат није пронађен. Из новинских вести, сем датума извођења, није могла бити утврђена глумачка подела која је у представи наступала.
Премијера у СНП 30. X 1922. у Старом Бечеју. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у неозначеним улогама наступили: М. Аћимовић, А. Аћимовићка, Торђанска, И. Торђански, Б. Ђорђевић, Живановић, Р. Павићевић, Д. Павићевићка.
Премијера у НП у НСаду 1. X 1926. – Рд. Ј. Гец; Ј. Гец (Гроф Линијер), Т. Хаџић (Маркиз де Прел), Стојан Јовановић (Арман, Гроф Мали), М. Живановић (Жак), Љ. Стојчевић (Пјер), М. Вебле (Доктор), Јаковљевић (Мартен), Л. Лазаревић (Ла Флер), М. Васић (Пикар), М. Душановић (Маре), Ђ. Врачаревић (Маркиз д’Естре), Љ. Јовановићева (Дијана), М. Грујићка (Фрошарова), Д. Берн (Маријана), Б. Катић (Флорета), В. Ђорђевић (Слуга). – Од 1920. до 1927. најмање 12 представа.
Премијера у СНП 28. X 1934. у НСаду. Са француског оригинала Денерија и Кормона превео: Слободан А. Јовановић. – Рд. М. Рајчевић, сц. А. Кумрић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: Р. Петровићка (Лујза), Г. Николић (Пјер), Д. Павићевићка (Фрошарка), М. Рајчевић (Жак), К. Рајчевићка (Грофица Дијана), Ђ. Козомара (Витез де Водре), Д. Сотировић (Де Прел), К. Ђорђевићка (Маријана), П. Милосављевић (Пикар), Р. Павићевић (Грађанин, Доктор), Б. Казазовићка (Ивон), Б. Костић (Флорета), С. Савић (Ла Флер), А. Маслов (Полицајац). – Од 1922. до 1937. најмање 10 представа.
Прво извођење у ДНП 3. III 1943. у Панчеву. Музика: Велимир Путник. – Рд. А. Верешчагин, дир. В. Путник, сц. В. Ребезов; Љ. Иличић (Гроф де Линијер), М. Симић (Маркиз де Прел), М. Јаснић (Арман), Ж. Котрошан (Гроф де Мари), В. Милојевић (Маркиз Дестре), М. Јелић (Доктор), Р. Кранчевићка (Дијана), К. Игњатовићка (Анријета), М. Петровићева (Лујза), А. Мајценовићка (Фрошарова), В. Милин (Жак), Р. Гојкић (Пјер), М. Николић (Лафлер), Ђ. Драгић (Мартен), Т. Јеремићка (Маријана), М. Миљковићева (Флорета), И. Душановићка (Јулија). – Изведено 15 пута.
БИБЛ: А. Денери и Е. Кормон, Две сиротице, драма у 6 чинова (8 слика). С француског превео Слободан А. Јовановић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 645.
ЛИТ: С. М., „Две сиротице“, Позориште, НСад 1879, бр. 37, с. 147, бр. 38, с. 150-151, бр. 39, с. 154-155; -СТ-, „Две сиротице“, драма у 8 слика а 6 чинова, од Џона Оксендорфа, превео Сава Петровић, Јавор, 1879, бр. 13, с. 413-414; Кеста, Српско народно позориште у Вршцу, Застава, 1880, бр. 11, с. 2; Д. М. Б., Сента, 30. 5. „Две сиротице“, драма у 3 чина од Џона Оксендорфа, Застава, 1881, бр. 91, с. 2; -р-, Две сиротице, Позориште, НСад 1884, бр. 16, с. 63; С-, „Две сиротице“ – драма од Оксендорфа, превео С. Петровић, Јавор, 1884, бр. 10, с. 315-318; (цртеж теразија), Српско народно позориште у Земуну, Ново време, Земун 1892, бр. 98, с. 5; А-м, Српско народно позориште у Вуковару, Застава, 1893, бр. 156, с. 3; А-м, У недељу 22. фебр. давана је драма „Две сиротице“, Слога, Сомбор 1906, бр. 10, с. 5; А-м, Две сиротице, Ново позориште, НСад 1910, бр. 8, с. 185-186; (Ј.) Г(рчић), „Две сиротице“, Ново позориште, НСад 1910, бр. 10, с. 194-195; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 46, с. 3; А-м, „Две сиротице“ од Оксендорфа, Застава, 1. X 1926; О. С(уботи)ћ, „Две сиротице“ – драма од Џ. Оксендорфа (Реприза 1. X), Застава, 3. X 1926; Сведин (С. Динчић), „Две сиротице“ од А. Д’Енериа и Е. Кормона, Југословенски дневник, 1934, бр. 226, с. 4; А-м, „Две сиротице“ од Денерија, Дан, 1935, бр. 124, с. 11; Ј. С. Т., Д’Енери и Кормон: „Две сиротице“, Дан, 1935, бр. 125, с. 4.
Л. Д.