ФЕЈЕ Октав (Octave Feuillet) – француски романсијер и драмски писац (Сент-Ло, Француска, 1. VIII 1821 – Париз, 28. XII 1890). Из родног града, који више не постоји јер је до темеља срушен 1944, са породицом се преселио у Париз, где је завршио лицеј. Напустио је студије права да би се бавио литературом. Књижевну каријеру је започео романима, а затим и позоришним комадима идеалистичког смера, које је, у доба када је Флобер писао натуралистичке романе, култивисала још само Жорж Сандова. Ф. се, као бранилац дужности схваћених по старој хришћанској традицији, у својим делима показао и као ватрени феминиста и борио се за женска права и женину потпуну еманципацију узурпирану егоистичним интересима мушкараца. Значајније драме су му: Једна страшна ноћ (1845), Криза (La crise, 1854), Далила (Dalila, 1857), Роман сиромашног младића (Roman d’un jeune homme pauvre, 1858), Маркизин портре (La petite comtesse, 1859), Јулија (Julia de Técœur, 1869), Сфинга (Le sphynx, 1874), Париски роман (Histoire d’une Parisienne, 1882), Шамилак (Chamillac, 1888) и друге. Са својим великим животним искуством, стеченим у свету у којем је живео, Ф. је био и остао један од најаутентичнијих сведока друштвених збивања свога времена. Без њега би раслојавање француске аристократије тог доба остало мање запажено, мање виђено и забележено. Својим елегантним стилом, на моменте усиљеним, Ф. је, иако припадник идеалистичке школе, унео у своја дела више реализма него што би се могло очекивати од једног писца оваквог смера. Временом је све више, скоро бруталним цртама, бележио распадање и деморализацију отменог света: „изврсних“ племића празних и сурових душа, делициозних девојака и „aux cyniques propos“ – циничних разговора, како их назива Лансон. У СНП је 1868. изведен његов Роман сиромашног младића.

БИБЛ: Роман сиромашног младића, прев. Светозар Савковић, НСад 1890.

В. Б.