ФИЛИПОВИЋ Љубиша – драмски глумац (Београд, 30. II 1889 – Нови Сад, 19. IV 1941). Син је глумца Светозара Филиповића (в). Као глумачко дете спремао се још од детињства за позориште. Завршио је средњу школу. Први пут је ступио на сцену 1903. у Крушевцу у путујућем позоришту Димитрија Нишлића. Од  1905. до 1906. био је у обновљеном позоришту „Србадија“, које су водили Лепосава (Димитрија) Нишлић и Андрија Ћурчић. Од 1906. до 1907. наступао је у путујућој трупи Петра Ћирића, од 1908. до 1910. у нишком „Синђелићу“, од 1911. до 1912. у Повлашћеном путујућем позоришту „Јоаким Вујић“, од 1920. до 1922. у НП у Сарајеву, од 1923. до 1. IV 1932. у НП у Скопљу, од 1934. до 1937. у НП у Бањој Луци и од 1. VIII 1937. до смрти у НПДб у НСаду. Двадесетпетогодишњицу глумачког рада прославио је. 4. III 1930. у НП у Скопљу. Врло даровит и добар глумац, играо је скоро подједнако успешно и сигурно и комичне и карактерне улоге више варијаната. У свему одмерен, сигурно је владао собом и глумачком техником. У обради ликова био је реалистичан и нарочито једноставан и зато баш непосредан и пријатан. Његова дикција је била врло однегована, чиста у артикулацији и пријатно интонирана.

УЛОГЕ: Прид (Занат госпође Ворен), Др Шолтес (Човек под мостом), Барон Криг (Бела болест), Спасоје Благојевић (Покојник), Јован (Ђидо), Распоповић (Силе), Прота Рајковић (Успомена на Соренто), Митар (Покондирена тиква), Фјодор Павлович (Браћа Карамазови), Ујка Васа (Госпођа министарка), Агаци (Шта је истина?).

ЛИТ: А-м, Бернар Шо: „Занат госпође Уорн“, Дан, 1937, бр. 250, с. 8; А-м, Позориште, Невен, Суботица, 1938, бр. 2, с. 2; У. Чоб(анов), Велики успех Чапекове „Беле болести“ на новосадској сцени, Дан, 1938, бр. 22, с. 5; С. Ф., Портрети у светлу уметности, Банатска пошта, Петровград, 1938, бр. 117, с. 3; Ј. Лешић, Филиповић Љубиша, Позориште, Тузла, 1972, бр. 1, с. 96-97.

Б. С. С.