ФИРФОВА Данка – оперска певачица, сопран (Велес, 2. II 1918 – Скопље, 2/21?. VI 2003). Рођена је у породици Ристе Северова. Певање је учила у Бгду (Н. Илић, Шкерјанц-Медведова, Љ. Киш) и Софији (Х. Брмбаров), а усавршавала се у Милану (А. Сарацени). Радила је као наставник музичких школа у Земуну, Велесу и Скопљу до 1947, када је постала члан и један од оснивача Опере скопског Македонског народног театра. Музичка критика истиче њен лепи драмски сопран велике носивости, заобљености и топлине, који јој је омогућио да оствари галерију врхунских оперских ликова (више од 15). Добитник је прве награде на међународном конкурсу оперских уметника 1957. у Вервијеу (Белгија). Гостовала је у оперским центрима тадашње Југославије, као и у Пољској, Бугарској, Грчкој, Турској и Италији. Од 1. IX 1955. до 1. IX 1958. била је стални члан Опере СНП, али је и касније често гостовала у њему, као миљеница новосадске оперске публике (последњи пут је у НСаду наступила као Турандот 1964). Са својим колегама из опере СНП (О. Бингулац, М. Хаднађев, В. Поповић, Ј. Јечменица) успешно је наступала и на концертном подијуму. Поводом стогодишњице СНП (1961) добила је Спомен-повељу за допринос оперској уметности.

УЛОГЕ: Сантуца (Кавалерија рустикана), Леонора (Трубадур), Тоска (Тоска), Турандот (Турандот), Дездемона (Отело), Амелија (Бал под маскама), Елизабета (Дон Карлос), Шарлота (Вертер), Грофица Алмавива (Фигарова женидба), Мадлен ди Коањи (Андре Шеније), Марженка (Продана невеста), Госпођа Билоуз (Алберт Херинг), Ђула (Еро с онога свијета).

ЛИТ: Х. Ђурић, „Фигарова женидба“,  Дневник, 18. VI 1956; Н. Грба, „Андре Шеније“, Дневник, 14. II 1957; Д. Плавша, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; М. Павловска-Шурајковска, Данка Фирфова, живот посветен на музиката – монографија, Скопље 2009; Д. Бузаровски, IRAM’s CD Female vocal solists from the Firfov Collection, ?, 28. IV 2012.

М. Д. М.