ФОРЦАНО Ђовакино (Giovacchino Forzano) – италијански драмски писац и либретиста (Борго Сан Лоренцо, код Фиренце, 19. XI 1883 – Рим, 18. X 1970). Студирао је медицину, права и музику. У младости се окушао на оперској сцени: певао је баритонске партије у Служавки господарици и Вертеру. Бавио се новинарством, објављивао је хумореске и позоришне критике у фјорентинским листовима „Cirano“ и „Nazione“ и у дневнику „Giornale apuano“ у Карари. Бавио се оперском (миланска „Скала“ и Опера у Риму) и филмском режијом. Писао је драмске текстове: La campane di S. Lucio, 1916; Madonna Oretta, 1918; Il piccolo Marat, 1920; Tien-Hoa, 1922, Lorenzino, 1922; Il Conte di Bréchard, 1923; I fiordalisi d’oro, 1924; Maestro Landi, 1925; Ginevra degli Almieri, 1926; Madame Roland, 1926; Jack Broder, 1928; Danton, 1930; Napoleone e le donne, 1930; Campo di Maggio, 1931; Villafranca, 1931; G. Cesare, 1938. Сарађивао је као либретиста са П. Маскањијем, Р. Леонкавалом, А. Педролом, А. Франкетијем, Е. Волф-Фераријем, а за Ђакома Пучинија је 1918. написао два либрета: Сестра Анђелика (Suor Angelica) и (по XXX песми „Ада“ из Божанствене комедије Дантеа Алигијерија) Ђанки Скики (Gianni Schicchi), који је у СНП изведен 1979.

В. В.