АНТОАН Андре–Пол (André-Paul Antoine) – француски драмски писац (Париз, Француска, 11. X 1892 – Париз, 7. VIII 1982). Старији син чувеног позоришног реформатора Андреа Антоана и Полине Вердавоан. У париским књижевним и позоришним круговима познат као Апеантоан (A. P. Antoine). Средње образовање је добио у колеџу Ролен у Паризу и у Лицеју у Бресту, где му је професор био романописац и драмски аутор Жил Ромен. Студирао је на неколико високих школа: у Алзашкој школи, Школи за оријенталне језике, Школи за политичке науке и на Правном факултету. Дипломирао је на Правном факултету и на Практичној школи високих студија. У Првом светском рату служио је у авијацији.Не желећи да ишта дугује своме оцу, сам се пробијао кроз живот: био је преписивач глумачких улога, новинар, секретар једног адвоката, поморски посредник, службеник у једној великој робној кући, сниматељ документарних филмова, филмски сценарист (написао је око 120 сценарија), радио-коментатор, оснивач компаније грамофонских плоча „Pacific“, позоришни критичар… Г. 1956. наименован је за професора у Школи високих друштвених наука у Паризу. У младости, у време када се бавио новинарством, много је путовао: био је у Екваторијалној Африци и у Азији. У Африци је снимао дивље животиње и направио документарни филм о последњим људождерима. Посебно су га занимали спорт и тзв. висока репортажа. Аутор је мемоарске књиге Антоан отац и син (Antoinepèreet fils, 1963). Драматуршким радом се почео бавити одмах после Првог светског рата. Написао је око 20 позоришних комада. Ови се комади одликују одмереношћу и непосредношћу, али и деликатношћу емоција, протканих благим подсмехом иза којег се скрива милосрдно срце човека који се плаши да не заплаче. У СНП приказана су два његова комада: Непријатељица (1931) и Дрвени коњи (1932) – овај други је написан у сарадњи са Максимом Леријем (в).

ЛИТ: В-ћ, Гостовање Новосадско-осјечког позоришта у Сомбору, Глас народа, Сомбор 1931, бр. 43, с. 6; А-м, Непријатељица, Позоришни лист, НСад–Осијек 1931, бр. 6, с. 2; А-м, Разговор с „непријатељицом“. Пред једном занимљивом драмском премијером, Јутарњи лист, 1931, бр. 6810, с. 20; А-м, „Непријатељица“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1932, бр. 25, с. 3; В. Глигорић, „Дрвени коњи“, Позоришне критике, Бгд 1946, с. 320-322.

С. А. Ј.