ФРАНСЕ Жан (Jean Françaix) – француски композитор и пијанист (Л’ Ман, 23. V 1912 – Париз, 25. IX 1997). Потиче из породице музичара: отац Алфред Ф., композитор и пијанист, био је директор градског Конзерваторијума а мати наставница певања. После студија код оца отишао је у Париз да студира композицију и клавир. Већ као осамнаестогодишњак освојио је прву награду Конзерватоара за пијанисте, а као двадесетшестогодишњак је постигао први већи успех на фестивалу камерне музике у Баден-Бадену – својим Кончертином за клавир и оркестар. Као композитор био је веома плодан. Написао је 15 балета, 5 опера и велик број оркестарских, клавирских, камерних и вокалних дела и музику за многе драме и филмове. Уз то је веома често концертирао интерпретирајући своја и туђа дела с најбољим европским и америчким оркестрима. Његове композиторске особине, као што су лакоћа израза, богатство ритмова и музичка духовитост, испољене већ у Кончертину, остају видно присутне и у његовим каснијим делима, од којих ваља поменути балете: Госпођице са кровова – Ноћне госпођице (Les Demoiselles de la Nuit), Голи краљ (Le Roi nu), Софијине незгоде (Les malhereus de Sophie) и камерну оперу Ћопави ђаво (Les Diable boiteux), док у делима као што су ораторијум Апокалипса по Јовану (L’Apocalipse selon St. Jean) и опера Принцеза од Клева (La Princesse de Clèves), долазе до изражаја дубока религиозност и озбиљност узвишених осећања. Ф. композиторски стил испољава се кроз природни смисао за хумор, изузетну литерарну културу и тесну повезаност с великом традицијом западњачке музике. Слободно се може рећи да је Ф. у својим делима у потпуности реализовао faire plaisir, познато начело које је Дебиси означио као највиши циљ француске музике. У СНП је на репертоару био његов балет Госпођице са кровова (1973).

М. Х.