ФРАНУЛ ФОН ВАЈСЕНТУРН Јихана (Johanna-Theresia Franul von WeißenthurnFrancillon) – немачка и аустријска глумица и драматичарка (Кобленц, Немачка, 16. II 1772 – Беч, 17. V 1847). Девојачко презиме јој је било Гринберг (Grünberg). Њен отац је рано напустио војну службу и од официра постао глумац путујућих дружина, тако да је ћерка још у детињству упознала све тегобе и лепоте таквог луталачког живота. Пошто јој је отац рано умро (1781), мати се преудала, а очух глумац Јохан Андрија Тајхман користио ју је у својим представама за децу. Већ 1786. била је ангажована у Дворском позоришту у Минхену, да би 1789. отишла у Баден код Беча, где је у позоришту радио њен брат. Исте г. је Брокман (Brockmann) запазио њен таленат и довео је у Бургтеатер, чији је члан потом била више од пет деценија (до 1842). У Бечу је играла најпре улоге љубавница, потом мајки; за улогу Федре Наполеон ју је наградио са 3000 франака. У Бечу се 1791. удала за патриција и чиновника Франул фон Вајсентурна; као глумица и списатељица уживала је својевремено велик углед и многи писци, њени савременици, писали су о њој са симпатијама. Као књижевница јавила се 1796. и за наредних пет деценија написала је педесетак позоришних комада, који су штампани у њеним сабраним делима: Schauspiele, у шест свезака (1803-1810), Neue Schauspiele, у две свеске (1817), Neueste Schauspiele, у две свеске (1821-1822). Neueste Schauspiele, у четири свеске (1826-1336). У тој последњој збирци штампан је и  комад Крајње средство (Das letzte Mittel), који је у СНП изведен 1907, у преводу Милана Матејића.

БИБЛ: Крајње средство, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 537.

С. К. К.