ФРЕЛИХ Емил – словеначки оперски редитељ, сценограф и публициста (Љубљана, 19. XII 1912 – Марибор, 19. V 2007). У родном граду је завршио школу Глазбене матице (теорију, певање и виолину) и 1940. Музички конзерваторијум (оперску драматургију и режију, соло певање и балет). Паралелно је студирао сликарство и вајарство. Г. 1938. је на студијском боравку у Државној опери у Бечу учио код Ериха фон Виментала; усавршавао се и у „Моцартеуму“ у Салцбургу, а после рата (1946–1948) је у Прагу, код Вацлава Кршке, проучавао филмску режију. Позоришну каријеру почео је врло млад (1928) као глумац (јер је од 1927. учио глуму код Осипа Шеста) и на драмској сцени љубљанског СНГ појављивао се повремено и касније. У Љубљани је поставио своје прве оперске представе: Фигарову женидбу (Моцарт) и Удолини (д‘Албер). У складу са убеђењем да „позоришни уметник свремена на време мора мењати ансамбл и позоришну средину, на корист и себи и позоришту“, деловао је у разним оперским кућама бивше Југославије. Био је запослен: од 1. III 1932. до 28. II 1946, са прекидом за време интернације у Италију, у љубљанском СНГ (осим на оперској и драмској сцени, наступао је и као балетски играч); од 1. III до 31. V 1946. у Гледалишчу „Тоне Чуфар“ у Јесеницама; од 1. XII 1946. до 1. X 1948. на радију у Прагу; од 1. I 1949. до 31. III 1950. у филмском предузећу „Триглав“ у Љубљани; од 1. IV 1950. до 28. II 1951. у љубљанском Забавном гледалишчу; од 1. III до 30. IV 1951. и поново од 1. V до 31. XII 1952. у љубљанском Камерном гледалишчу (у међувремену у предузећу „Свобода“ у истом граду); од. 1. I 1953. до 15. IX 1956. и од 1. IX 1957. до 31. VIII 1958. у Окрајном гледалишчу у Птују (сезону 1956/57. провео је у МНТ у Скопљу). У СНП је као оперски редитељ и репетитор са солистима радио од. 1. IX 1958. до 15. VIII 1965; све време је активно учествова у обликовању оперског репертоара и реализовао 19 режија и две обнове. Потом је отишао у СНГ у Марибору, где је остварио тридесетак режија међу којима се нарочито истиче Сметанина Продана невеста; у њему је остао до пензионисања (1972). За 100–годишњицу СНП (1961) режирао је оперу Турандот. У Опери СНП је и аутор две сценографије (Севиљски берберин, Мадам Батерфлај). Гостовао је на свим југословенским оперским сценама и у Бугарској, Аргентини и ЧССР. Опробао се и као позоришни писац а писао је и занимљиве путописе (из Јужне Америке и са других континената: V tajgi sibirskih brez; Tolstojeva Jasna Poljana) са посебним освртом на театарску уметност разних крајева света. У новосадском „Дневнику“ је 1958/59. објавио неколико приказа оперских представа. За монографију Милош Хаџић (СНП, НСад 1999) припремио је пригодни чланак/сећање под насловом „Неколико мрвица о деловању Милоша Хаџића“ (стр. 171–173).
РЕЖИЈЕ: Турандот, Пајаци, Пикова дама, Хофманове приче, Медијум, Анжелика, Севиљски берберин, Кавалерија рустикана, Дон Жуан, Риголето, Слепи миш, Боеми, Лакме, Травијата, Еквиноцијо, Дон Карлос, Мадам Батерфлај, Фаворита.
БИБЛ: Хофманове приче, Дневник, 10. IV 1959; збирка есеја Из гледалишкега света, Марибор 1972; Свет оперне Талије, Љубљана 1982; V svetu operne Talije, Državna založba Slovenije, Љубљана 1983, с. 7–14; По гледалишкем свету, Љубљана 1990.
ЛИТ: Б. Стејин, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; Д. Плавша, Пучинијева ,,Турандот”, Нин, 11. V 1958; А-м, Инспирација у садржају опере, Дневник, 16. XI 1958; М. Логар, „Хофманове приче“, Дневник, 10. IV 1959; Н. Грба, Дон Хуан на сцени новосадске Опере, Дневник, 1. XII 1961; Н. Грба, Обновљени „Риголето“, Дневник, 23. I 1962; М. Кујунџић, Премијером „Фрадијаволо” отворена је овогодишња сезона у СНП, Дневник, 5. V 1962; М. Г., Премијера „Дон Карлоса“, Дневник, 28. IV 1964; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; С. Савић, Migrations in the Yugoslav region: Theater artist from Slovenia in the Serbian National Theater in Novi Sad (1947-2013), Ars & Humanitas / Študije.

М. Д. М.