ФУЛДА Лудвиг (Ludwig Fulda) – немачки писац (Франкфурт на Мајни, 15. VII 1862 – Берлин, 30. III 1939). Тешко је искусио расне прогоне. Као син трговца и банкара, франкфуртског Јеврејина, требало је и сам да постане трговац, али је ипак отишао на студије филозофије и филологије, најпре у Берлину и Лајпцигу, а дипломирао је и докторирао у Хајделбергу, на најстаријем универзитету у Немачкој. Тема доктората је био немачки драмски писац Кристијан Вајзе (Christian Weise, 1642–1708). Иако је пред њим била извесна каријера универзитетског професора, одлучио је да буде слободан писац. Од 1884. живео је у Минхену, где је припадао кружоку Паула Хајзеа (Paul Heyse, 1830–1914), првог Немца носиоца Нобелове награде за књижевност (1910), данас већ прилично заборављеног писца, који је, међутим, пре Првог светског рата и код нас био доста познат. Од 1888. до 1893. поново је био у Берлину, у којем се приближио натуралистима, посебно Герхарту Хауптману и Херману Зудерману; после још једног једногодишњег боравка у Минхену (1894-1895), коначно се настанио у Берлину. Г. 1906. путовао је у Америку. Сем малог броја новела и других прозних радова, написао је неколико десетина драмских дела, највише комедија: Die Aufrichtigen, 1883; Das Wunderkind, 1896; Die Zwillingsschwester, 1902; Der Dummkopf, 1907; Das Wundermittel, 1920. итд.). Преводио је са француског (Молијерова дела, Фигарову женидбу, Сирана де Бержерака итд.), са енглеског (Шекспирове сонете) и др. За чаробну бајку Der Talismann предложен је за Шилерову награду, али је цар Вилхелм II одбио тај предлог; за превод Молијерових комада Француска му је доделила Крст Легије части, али је 1914. поништила то одликовање; од 1926. био је председник Сената за поезију Пруске академије уметности, али је по доласку нациста на власт искључен из Академије. Да би се као Јеврејин спасао понижења и прогона, извршио је самоубиство. О Ф. је на немачком језику доста писано. У СНП му је 1913. изведен комад Насамо (Unter vier Augen – праизведба у Берлину 1886, штампано 1887).

С. К. К.