ФУРНИЈЕ Нарсис (Louis-Pierre-Narcisse Fournier) – француски драмски писац (Женева, 24. XI 1809 – Париз, 24. IV 1880). Аутор је низа комедија и водвиља различите садржине и вредности. Понајбоље су му једночине сценске пошалице које је стварао са мање познатим драматичарима (ни сам не нарочито познат). Неке су му се комедије такве врсте врзмале и по нашим позорницама (Партија пикета, на пример). Написао је, између осталога, комаде: Гвоздена образина (Le Masque de fer, 1831, као сарадник А. Арнуа), Мајчино срце (1836, са Изаном), Буран дан (1843), На ивици понора или Роман по моди (1844, са де Бијевилом), Амина или Модерни Турчин (1845), Бајацо (1849), Бонапарта у Египту (1851, са Ф. Лабрусом), Манон Леско (1852), Муж који нема шта да ради (Un Marie qui n’a rien à faire, 1852, с Лорансеном), Партија пикета (Une partie de piquet, 1854, с Мејером), Господиново одсуство (Les Absences de Monsieur, 1856, с Лорансеном), Развалине црног дворца (1857, с Мејером). У репертоару СНП нашла су места четири Ф. позоришна комада: 1868. Гвоздена образина, 1870. Глумица (с Мејером), 1870. Партија пикета и 1872. Да се мењамо (Chasse-Croise, са Мејером).

Ж. П.