АРИСТОФАН (Άριστοφάνης) – старогрчки комедиограф (Егина, око 450. г. п. н. е. -Атина, око 388. п. н. е.). О животу првог великог европског комедиографа зна се веома мало. Од 44 комедије, колико их је написао, сачувано је свега 11. Његово дело се одликује оштром друштвено-политичком критиком живота онога времена. А. критикује готово све области јавног живота, пре свега политику, али и неке појаве у уметности и свакодневне прилике. Његов хумор произлази из дубоке етичке свести. А. воли своју домовину и жели да је спасе од пропадања и да је поново уздигне до величине у време Персијских ратова, славних дана Маратона и Саламине. Отуда његова похвала Есхилу а покуда Еврипиду. Његово генијално стваралаштво готово непрестано је утицало на потоње комедиографе. У светској књижевности мало му има равних. Сачуване комедије су: Ахарњани, Витезови, Облакиње, Зоље (Осе), Мир, Птице, Лисистрата, Тесмофоријазусе, Жабе, Еклесијазусе, Плут. У СНП је 1959. изведена његова Лисистрата.

БИБЛ: Аристофанове комедије, Згб 1947, Матица хрватска (едиција „Грчки и римски класици“); Лисистрата, Рад, Бгд 1963; Облакиње, Птице, Нолит, Бгд 1963; Лисистрата, прев. Б. Клаић, Згб 1972; Жабе, прев. Радмила Шалабалић, НСад 1978.

ЛИТ: Н. Вулић, Аристофан као комедиограф, Мисао, НСад 1922, књ. IX, с. 967-975; М. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства СР Србије, Бгд 1972, с. 344-357; А. Савић-Ребац, Античка естетика и наука о књижевности, Бгд 1975, с. 86-103;  Р. Шалабалић, Аристофан – песник рата и мира, у књизи: Аристофан, Жабе, Матица српска, НСад 1978, с. 5-100.

Д. Р.