АРСЕНИЈЕВИЋ Владан – професор, писац и преводилац (Делиблато, 28. I 1848 – Карловац, Хрватска, 25. XI 1900). Отац му је био свештеник, а право име му је Василије. Прва четири разреда гимназије учи у С. Карловцима 1860-1864, пети разред у Братислави 1864/65, шести и седми у НСаду 1865-1867, а осми у Пешти 1868, где г. дана, 1868/69, студира природне науке. Од 1867. питомац је Текелијиног завода. У Пешти је активан у „Преодници“ и члан Уједињене омладине српске. Од 20. XII 1869. до јуна 1875. професор је Градске реалке у НСаду, а затим, до смрти, Српске учитељске школе у Карловцу. На петој омладинској скупштини, одржаној августа 1870. у НСаду, изабран је као присталица Светозара Марковића (в) за једног од четворице скупштинских деловођа. Објављивао је оригиналне радове из своје струке и преводе с руског, немачког и мађарског. Скупљао је фолклорну и лексичку грађу, од које мањи део уступа Ђ. Даничићу, а велику количину тог материјала поклања Српској академији наука. Своју библиотеку – око 20.000 свезака – поклонио је и разделио МС, новосадској Гимназији и Српској учитељској школи у Карловцу. Први рад, превод једне Јокаијеве приповетке, штампан му је 1867. у „Матици“. Сарађивао је још и у „Омладинском календару“, „Јединству“, „Младој Србадији“, „Јавору“ и ЛМС. Од оригиналних радова, из струке, објавио је Из природе (1871), Јестаственицу (1879) и Зоологију (1893). Под утицајем Уједињене омладине српске и идеја Св. Марковића, А. преводи и објављује романе И. С. Тургењева који већ тада, у Русији онога времена, припада ангажованом кругу руске књижевности: Очеви и деца (1869), Руђин (1870) и Дневник сувишног човека (1883). Г. 1872. и 1874. уређивао је „Глас народа“, који је раније био покренуо Панта Поповић (в). Од 1870. до 1876. биран је за члана Књижевног одељења МС; 1874. је члан Економског одсека ДСНП, а 1875-1876. Позоришног одсека Друштва. СНП је приказивало у његовом преводу с немачког Шаљиву игру Р. Бенедикса (1869) и Емилију Галоти Г. Е. Лесинга (1870).

БИБЛ: Г. Ј. Лесинг, Емилија Галота, трагедија у пет чинова. Превод с немачког, Панчево 1883.

ЛИТ: Т. Остојић, Читуља. Владан Арсенијевић, Календар Матице српске за г. 1902, НСад 1901, с. 93-100; М. П. Костић, Стипендиста Матице српске, Споменица Матице српске 1826-1926, НСад MCMXXVII, с. 641; В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад 1939, с. 195; В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, НСад 1951, с. 180-182; С. К. Костић, Лесингова „Емилија Галоти“ код Срба, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, НСад 1960, с. 301-318 (и посебно); С. Цветковић, Репертоар Народног позоришта у Београду 1868-1965, Бгд 1966, с. 43, 44; М. Малетин, Садржај Летописа Матице српске 1825-1950, НСад 1968, с. 6; (Група аутора), Уједињена омладина српска – Зборник радова, НСад 1968, с. 118, 254; П. Малетин, Из историје Матице српске – Књижевно одељење, Рад МС, 9, НСад 1974, с. 74-75; Ј. Николић, Библиографија Матице српске, I, 1826-1949, НСад 1976, с. 53, 271; М. Бикицки, А. Каћански, Библиографија новосадске штампе 1824-1918, НСад 1977, с. 39; Р. Ковијанић, Српски романтичари у Словачкој, НСад 1979, с. 139, 141.

Л. Д.