АРСЕНОВИЋ Љубиша Св. – драмски писац и преводилац (Ниш, 23. XI 1881 – Београд, 26. XI 1957). Основну школу завршио је у родном граду, гимназију у Бгду а фармацију у Бечу (1908), где је био активан у клубу српске студентске омладине. Службовао је као нижи апотекар у главном апотекарском слагалишту Министарства војног у Нишу (1910), па у Општој војној болници у Бгду (1911-1914). Као санитетски официр учествовао је у Првом светском рату; за њим је пошла и супруга Наталија А. (в) па су преко Солуна и Италије стигли у Париз, где су остали до 1922, када су се вратили у земљу. Г. 1924. живео је у Сарајеву а потом до смрти у Бгду. Оснивач је, уредник, издавач и власник апотекарских листова „Фармацеутске новине“ (1909-1911) и „Отпор“ – после 8 бројева променио име у „Апотекарски гласник“ (1931-1941). Уређивао је и дечји лист „Српска отаџбина“ (1925). Осим стручних дела (Техника практичне фармације, Бгд 1911; Рецептовање. Ручна књига за лекаре, ветеринаре и студенте медицине, Сарајево 1925; Један распис о сузбијању и лечењу колере у Књажеству Србије 1848. г., Бгд 1957), писао је и позоришне комаде и преводио са немачког и француског језика. НП у НСаду је 1924. извело његове преводе: Школа за кокете П. Ермона и М. Жербидона и Господин Протоно Р. де Флера и Г. де Кајавеа.

БИБЛ: Мати, Бгд 1911; Кад се сунце гаси, Сарајево 1923; Орлова смрт, Лесковац 1924.

ЛИТ: Spectator, „Школа за кокете“ – француски комад од Ермона и Жербидона у преводу Арсеновића, Савремени Нови Сад, 1924, бр. 23, с. 1-2; А., Мр Љубиша Арсеновић, Политика, 27. XI 1957.

В. В.