АРСЕНОВИЋ Наталија – драмски писац (Лесковац, 16. I 1886 – Београд, 1978). Отац јој је био познати лесковачки јорганџија Таса Ђорђевић. Основну школу завршила је у Лесковцу. Пошто је мало одрасла, имућни родитељи послали су је у васпитно-образовни завод у Вевеју у Швајцарској, где је провела нешто више од две г. Малолетна се удала за Љубишу Арсеновића (в) из Ниша. За њим је у току евакуације 1915. прешла са српском војском преко Албаније преживљавајући најтеже тренутке тог повлачења. Преко Солуна и Италије стигла је у Париз у којем је живела до 1922. и радећи у Централном одбору Црвеног крста веома се залагала за збрињавање и школовање српске омладине у избеглиштву и учествовала у разним добротворним акцијама. Вративши се у Југославију, живела је 1924. у Сарајеву. Потом се развела од Љубише и удала се за краљевског јавног бележника др Миливоја С. Драгомировића. Носилац је Албанске споменице. У избеглиштву је написала комад Лесковчани у Паризу, комедију у шест слика с певањем. У овој лакрдији претежно ревијалног типа са јефтиним комичним ефектима, драстично израженим карактерима, наглим токовима у радњи и умногоме у необразложеним обртима и ситуацијама, А. приказује необично путешествије једног богатог и патријархалног лесковачког трговца до Париза, у који је похитао да спречи свог сина да се ожени Францускињом. Пошто је неспретни Лесковчанин преживео више згода и незгода у варијетеу у Паризу, радо се помирио са ситуацијом, пригрлио снаху и чак је одвео у Лесковац. Комад је писан прилично погрешним лесковачким жаргоном и с мало локалног колорита. Упркос томе, био је популаран и извођен је 1926. у НП у НСаду, исте г. и поново 1931. у Скопљу, 1928. у Бгду и Сарајеву, а 1966. и у њеном родном Лесковцу. Написала је још три драмска комада: Бисерна кнегиња, Удај ми жену и Капетан Милан.

БИБЛ: Наталија Арсеновић, Лесковчани у Паризу, шаљива игра у пет чинова, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 70.

ЛИТ: А-м, „Лесковчани у Паризу“ (Премијера 21. V), Застава, 23. V 1926; Љ. Стојановић, И. Ристић и М. Мијајловић, Лесковац из женског угла, Лесковац 2012, с. 5-7.

Б. С. С.