АШ Шалом (Sholem Asch) – јеврејски романсијер и драмски писац (Кутно, Пољска, 1. XI 1880 – Лондон, Велика Британија, 10. VII 1957). У родном месту добио је традиционално хебрејско образовање. Као осамнаестогодишњак прешао је у Варшаву као новинар и потпао под утицај тридесетак г. старијег Ј. Л. Переца (Y. L. Peretz), једног (уз А.) од три класика модерне јидиш-књижевности. Уместо хебрејског, од тада ће, у жељи да се приближи јеврејским масама, употребљавати јидиш као изражајно средство. Из овог раздобља су, између осталих, два његова комада из савременог јеврејског живота: Месијини дани (Mashiach Tzeiten, 1906) и Бог освете (Der Got vun Nekome, 1907). У немогућности да, на територији под руском управом, буде приказан на јидишу, овај други комад ће, у Берлину, прихватити Рајнхарт (Reinhardt) и извести га на немачком (Gott der Rache, 1907). Писан даровито, Бог освете је и тематски врло занимљив. У њему се описују трагична осећања човека који верује да му кћи може остати чиста и поред тога што се на доњем спрату куће у којој станују налази бордел чији је он власник. Изазвавши безброј, често врло супротних, реаговања, комад је преведен на више језика и приказан на многим позорницама (СНП га је извело 1923). Г. 1914. А. је прешао у Њујорк. Од тада ће његова активност бити везана за овај град и за Лондон. Из овог, другог, периода више је његових комада који се баве темама час из савременог живота, час из прошлости. Најпознатији су: Низ перли (A shnirl perl, 1916), Мртав човек (Der toiter Mensch, 1922), Наша вера (Unzer Gloubn, 1928). Овима ваља додати и комаде са библијским садржајем: Рушење храма (Churban bet hamikdash, 1921) и Јефтасова кћи (Yiftachs Tochter, 1922). Врло плодан као романописац, А. је драматизовао већи број својих романа, међу којима су: Лопов Мотке (Motke Ganev, 1917) Ујка Мојсије (1926), Свеци по имену (Kiddush Ha-Shem, 1928), Три града (Drei Shtet, 1938) и Спасење (Der T´hilim Yid, 1939). У првоме се описује пољско подземље; у другоме је реч о раним усељеницима у САД; у трећем се говори о херојском мучеништву украјинских Јевреја 1648; четврти је приказ хасидизма на почетку XIX столећа. А. је аутор и Посланице хришћанима (1948). Следбеник немачких класика, Дикенса, Толстоја и нарочито Достојевског, реалист по стилу а романтичар по избору тема, А. је дуго био свакако најпознатији јидиш писац. Као такав био је и председник јидиш-секције међународног ПЕН-клуба.

ЛИТ: А-м, Шалом Аш: Бог освете – уочи премијере, Казалишни лист, 1923, II, св. 3/28, с. 2-4; Ј. С., Бог освете од Ш. Аша, Слобода, 1926, I, бр. 102, с. 6; И. С(амоковлија), Бог освете од Ш. Аша, Јеврејски живот, 1926, бр. 3, с. 107; Р. (Белић), Јеврејски писац Шалом Аш, Ново доба, Сплит 1931, XIV, бр. 172, с. 2; И. Есих, Шалом Аш, Обзор, 1933, LXXIV, бр. 125, с. 2; T. Buechler, Шалом Аш, у поводу 60-годишњице живота, Јеврејска трибуна, 1940, VIII, бр. 4, с. 3.

С. А. Ј.