АСАФЈЕВ Борис Владимирович (Борис Владимирович Асафьев, псеудоним Игор Глебов) – руски композитор и музиколог (Петроград, Русија, 29. VII 1884 – Москва, Русија, 27. I 1949). Најпре је студирао филозофију, а затим музику на Конзерваторијуму у Петрограду (композицију код А. Љадова). Од 1910. до 1937. био је музички саветник и композитор Маријинског театра у Лењинграду. Своје стваралаштво А. дели целог живота између композиције и музикологије. Од 1920. води Музичко-историјско одељење Државног института историје и уметности, а од 1925. је професор (и оснивач) Музиколошког факултета на Лењинградском конзерваторијуму. Од 1943. у Москви такође руководи Институтом историје уметности при Академији наука СССР-а. Г. 1948. постаје председник Савеза совјетских композитора. Као композитор, сем оркестарских и вокалних дела, написао је и 10 опера (дечје) и 27 балета, од којих су најуспелији: Пламен Париза, Бахчисарајска фонтана и Кавкаски заробљеник, па се с правом може рећи да је његов уметнички опус намењен првенствено позоришту. Музички језик А., обликован на традицијама музичке класике, технички је углађен и примарно мелодичан. Најзначајнија дела су му балети. У СНП је 1950. и 1957. игран његов балет Бахчисарајска фонтана.

М. Х.