АШАР Марсел (Marcel Achard) – француски драмски писац (Сент-Фоа-ле-Лион, Француска, 5. VII 1899 – Париз, 3. VIII 1974). Отпочео је књижевни живот на мало необичан начин, поставши најпре шаптач у позоришту, осуђен самом природом позива да буде највећи скромник под позоришним кровом. Срећом, није ту нашао себе и убрзо се почео бавити новинарством. Управо ће се као новинар и осмелити да пише своје прве позоришне комаде. Није му требало много времена да прикаже већи број љупких комедија. Оне се зову: Хајде да се играмо (1923), Жан с Месеца (1929), Домино (1932), Малборо одлази у рат (1932), Кокосов орах (1933), Крај моје Плавуше (1946), Љубавна невоља (1956), Блесавица (1960) итд. Он у својим делима подједнаку пажњу поклања сцени и њеним захтевима, с једне, и књижевности и њеним особеностима кад је у питању сценска реализација, са друге стране, трудећи се чак да у сваком поједином случају постигне идеалнију равнотежу. Међутим, А. су као драматичара ипак открили Лиње-По и Шарл Дилен, јер су му као редитељи и позоришни директори изнели на сцену комедије Хајде да се играмо (1923), Ићи ћемо у Валпарезо (1948), Воденица на Галети (1951) и Кромпир (1957). Позориште А. је уистину особено и донекле необично: скоро је цело посвећено љубави и еротични елементи су у њему доминантни. Он срећно у тој области спаја сан и јаву, као прави вештак, са много маште. Иако је његово позориште лако, чак са нешто месечарске поетичности, ипак на гледаоце делује дубоко. Кроз његове комедије провлачи се и известан цинизам који се на махове претаче у неосетну меланхолију. Његово позориште се одликује „артифицијелношћу и течном говорном експресијом“; оно је нека мешавина смешног, тужног и поетичног и чини извесну врсту интегралног театра. Иначе се А. истакао и на филму, приказујући се на њему као сценарист, дијалогист и редитељ. Од 1959. је члан Француске академије. На сцени СНП изведени су његови комади Кокосов орах и Хајде да се играмо.

Ж. П.