ГАРДОЊИ Геза (Géza Gárdonyi) – мађарски песник, прозаик и драмски писац (Аград, 3. VIII 1863 – Егер, 30. X 1922). Школовао се у Шарошпатаку, Пешти и Егеру. Завршивши учитељску школу, био је  провинцијски учитељ у неколиким местима западне Мађарске. Бавио се новинарством у Ђеру, Сегедину, Араду и Пешти, пишући истовремено лаке авантуристичке романе да би се прехранио. Од 1897. живео је у Егеру издржавајући се искључиво књижевним радом. Путовао је много, читао још више. Последњих г. живео је  сасвим повучено, готово у изолацији. Писао је и песме, али је трајно место у мађарској литератури обезбедио својим романима и новелама. У приповедној прози најбоља дела су му са сеоском тематиком, те са ликовима деце. У романима се најчешће враћао историјским темама – Атилиног времена (Невидљиви човек), средњовековља (Сужњи господњи), времена борбе против Турака (Егерске звезде). Те романе припремао је са посебном историчарском ерудицијом. Поједина своја дела писао је као литературу за омладину. Једноставног израза, живе радње, наглашеног патриотског  осећања, занимљивих, изразитих ликова, његова дела, упркос мистичарским склоностима, била су много читана и веома цењена. Данас све више служе као популарна лектира за младеж. Драмском књижевношћу бавио се повремено у зрелијем добу. Драме су му: Вино, Анушка, Ана Фехер, Црни дан, Сеоски врапци, Свици. Већина их је из сеоског живота, али без идеализације сељака. Тиме је учинио корак напред од народске драме, која је до њега владала мађарским позорницама. У СНП је 17. IV 1907, у преводу Петра Крстоношића а са музиком Исидора Бајића, изведена његова позоришна игра у три чина с певањем A bor (Вино) под насловом Ракија.

БИБЛ: Мале приче, Мостар 1905; Онај силни трећи, Згб 1926.

Б. Кв.