ГЕОРГИЕВСКИ  Љубиша – редитељ и драматизатор (Битољ, 30. V 1937 – Скопље, 6. XII 2018). Свој професионални рад у позоришту почео је као глумац у НП у Битољу. Режију је уписао 1957. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду. Дипломирао је 1961. у класи проф. Вјекослава Афрића. Као слободан уметник режирао је у свим републикама и покрајинама, осим Црне Горе. У сталном ангажману био је у НП у Зеници (1972-1975). Режирао је у Пољској 1971. и у Румунији 1973. Његове су представе извођене с великим успехом у Москви, Бечу, Варшави, Букурешту, Софији и у многим местима у Југославији. Написао је књигу есеја Свет – сан. Поставио је тридесет четири домаћа драмска текста и драматизација, од тога двадесет четири праизвођења. Режирао је дела двадесет два југословенска писца, од којих шест македонских, пет српских, два хрватска, два словеначка, пет босанско-херцеговачких и два албанска. Режирао је неколико уметничких филмова, шест ТВ-драма. За свој редитељски рад добио је више награда и признања: Стеријину награду, награде Фестивала малих и експерименталних сцена у Сарајеву, награде на Сусретима БиХ у Јајцу, Удружења драмских уметника, награду за најбољу драматизацију у Војводини и друге. Професор је глуме на Факултету драмских уметности у Скопљу. За СНП је к. г. драматизовао и режирао Пасквелију Живка Чинга. Касније је, опет к. г., режирао и Молијеровог Дон Жуана (1984), Брешанова Археолошка искапања код села Диљ (1986) и Шоовог Дон Жуана у паклу (1986). После распада Југославије и увођења вишестраначког система, Љ. је као високи функционер ВМРО-а обављао и функцију председника Скупштине своје нове државе а последњих г. је на дужности амбасадора бивше југословенске републике Македоније у Бгду.

БИБЛ: Свет – сан, Студентски збор, Скопље 1979.

ЛИТ: А-м, Љубиша Георгиевски преговара са СНП, Дневник, 27. III 1979; Д. Николић, Црвене зоре пасквелске, Дневник, 11. X 1979; С. Бабић, Магични преображај новеле. Редитељ Љубиша Георгиевски изванредно је преточио реч Живка Чинга у свет сцене у комаду „Пасквелија“ у СНП, Дневник, 13. XII 1979; Л. Мазова, Треба да се биде секогаш нов, секогаш, ист, односно свој, Нова Македонија, Скопље 16. III 1980; А-м, Признања ансамблу „Пасквелије“, Дневник, 19. XII 1980; Д. Пенчић-Пољански, О „Дон Жуану“, Радио Бгд, II програм, 31. X 1984; М. Кујунџић, Слатки живот чудовишта природе, Дневник, 2. XI 1984; Ј. Ћирилов, Љубавник и смрт, Политика, 7. XI 1984; М. Кујунџић, Моћ силе, немоћ разума, Дневник, 27. II 1986; П. Матеовић, Варљива ноћ, Политика експрес, 5. III 1986; Д. Пејић, Примамљива „Искапања“, АС, Сарајево 7. III 1986; М. Кујунџић, Човек човеку човек, Дневник, 23. XI 1986; Б. Јовановић, Само ђаво не верује, Позориште, НСад 1986, бр. 4-5; С. Божовић, Редитељска „симултанка“, Позориште, НСад 1987, бр. 1.

Ј. М.