ГЕОРГИЈЕВИЋ Крешимир – књижевни историчар, преводилац и рецензент (Нова Градишка, 5. I 1907 – Београд, 14. X 1975). Завршио је реалку у Сремској Митровици, Филозофски факултет у Згбу 1929. и докторирао са тезом „Адам Мицкјевич и српскохрватске народне песме“ на Филозофском факултету у Прагу 1934. Боравио је на студијама у Варшави 1930/31. и у Паризу 1936/37. Радио је као суплент гимназије у Сремској Митровици од 1930. до 1933, професор гимназије у НСаду од 1933. до 1941, приватни доцент на Филозофском факултету у Бгду од 1937. до 1941, професор гимназије у Шапцу 1941/42, па је отпуштен из службе. После рата је директор гимназије у Петровграду (Зрењанину) 1944/45, сарадник Просветног одељења главног НОО у НСаду 1945, директор и професор Наставног течаја у НСаду 1945/46, доцент за западнословенске језике, а касније професор хрватске књижевности на Филозофском факултету у Бгду (1946-1958) и хонорарни професор Филозофског факултета у НСаду. Објавио је велик број књижевно-историјских студија, есеја и приказа, који делимично чине његове збирке Књижевне студије и огледи (НСад 1952) и Хрватска књижевност од 16. до 18. столећа у Северној Хрватској и Босни (Згб 1969). У НСаду је пре и непосредно после рата писао књижевне и позоришне приказе поводом премијера дела Ј. С. Поповића, Б. Нушића, А. Н. Островског и Л. Леонова на сцени СНП. Преводио је са пољског, чешког и словачког на српскохрватски језик. За репертоар СНП превео је са чешког драму Мати К. Чапека (1945), а са словеначког Свет без мржње М. Пуцове (1946).
БИБЛ: Новија хрватска комедија од Илирског покрета до краја XIX века, Бгд 1934; А. Н. Островски – поводом приказивања његове драме на новосадској сцени, Дан, 21. I 1941; Премијера „Најезде“, СВ, 19. III 1945; Пред премијеру „Кир Јање“, СВ, 1. IV 1945; Пред премијеру „Народног посланика“, СВ, 24. IV 1945; О постанку и изворима Јакшићевих драма, Зборник МС за књижевност и језик, 1953, књ. 1.
ЛИТ: Б. Чиплић, „Свет без мржње“, СВ, 18. II 1946; М. Живанчевић, In memoriam – Крешимир Георгијевић, Croatica V, 1975, бр. 6, с. 281-282.
С. Ј.