ГЕОРГИЈЕВИЋ Светозар – књижевни и позоришни критичар, лектор у Драми СНП (Нова Градишка, 25. VIII 1908 – Београд, 26. VI 1988). Брат Крешимира Георгијевића (в). Основну школу и гимназију завршио је у Сремској Митровици, а студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Бгду 1934. Од 1934. до 1936. је професор у Госпићу, од 1936. до 1937. у Ваљеву и од 1937. до 1941. у НСаду. Од 1941. је у Сремској Митровици без запошљења; средином новембра 1943. одлази у партизане. Одмах после ослобођења је председник Комисије за утврђивање штете на културним споменицима Војводине. Од 1945. до 1950. је гимназијски професор у НСаду, за које време ради хонорарно као лектор на драмским представама СНП. Од 1950. до 1954. је професор у Врњачкој бањи и Трстенику, а од 1954. професор Више педагошке школе у Зрењанину, па у Нишу. Објављивао је приказе књижевних и лингвистичких дела у листовима и часописима: СКГ, „Политика“, „Гласник ЈДП“, ЛМС итд.

БИБЛ: приредио књиге и написао предговоре: Иван Мажуранић, Смрт Смаил-аге Ченгијића, Бгд 1952; Јосип Козарац, Мртви капитали, Бгд 1953.

ЛИТ: Р. Алексић – М. Станић, Поводом Георгијевићевог приказа наше граматике, Настава и васпитање, Бгд 1953, бр. 3, с. 195; Ђ. Рашовић, О системи глаголских облика и о једном покушају да се она наруши, Књижевност и језик, Бгд 1961, бр. 1, с. 39-51.

В. В.