ГЛИШИЋ Боривоје-Бора – позоришни критичар, књижевник, театролог, преводилац, новинар (Крагујевац, 31. XII 1908 – Београд, 11. XII 1988). Студирао је права на Сорбони, али су га више привлачили позориште и естетика, те се још за време боравка у Паризу определио за позоришну уметност и књижевност. Слушао је предавања из естетике код Бергсона и упоредо је у непосредном контакту са сценом Жоржа Питоефа. У Паризу и касније у Лисабону, Мадриду, Риму, Милану, Женеви, Прагу и другим европским градовима темељно је упознао светски театар. Од 1932. је радио у „Политици“ као новинар, 1940. је дописник овог листа из Лондона. После априлског рата, 1941, вратио се у окупирану земљу и све време до ослобођења живео је илегално у околини Крагујевца. За управника НП у Крагујевцу постављен је 1944. Његовом представом реквијема Велика битка отворен је овај театар у слободном граду. У Бгду је 1945. постао уредник „Гласа“, касније главни и одговорни уредник „Дуге“, а од 1950. до средине шездесетих посветио се искључиво позоришној критици на страницама „НИН“-а. Многобројне позоришне огледе објављивао је у листовима и часописима: „Политика“, „Борба“, „Ослобођење“, „Побједа“, „Глас“, „Вјесник у сриједу“, „Књижевне новине“, „Спектакл“, „Дело“, „Књижевност“, „Сцена“, „Театрон“, „Позориште“ (Тузла), „Позориште“ (СНП, НСад) и др. Преводио је са француског дела Молијера, Бодлера, Русоа, Пруста, Барбиса, Монтерлана, Камија, Гијуа и др., а са енглеског Џејмса, Фицџералда, Колдвела, Вајлдера, Рајта. Најпознатији су му радови у вези са позориштем, а сматра се једним од наших најбољих савремених позоришних критичара; врстан и елоквентан познавалац живе уметности позоришта, он је поуздан водич кроз живот позоришта и драме у Србији и шире од почетка педесетих до краја шездесетих г. 20. века. Добар је познавалац и тумач Нушићеве комедиографије и заговорник светских вредности овог српског комедиографа.

БИБЛ: Позориште – Историјски увод у проучавање сценске уметности, Бгд 1964; Нушић – њим самим, Бгд 1966.

Р. Л.