ГИТРИ Саша (Sacha Guitry) – француски глумац и драмски писац (Петроград, 21. II 1885 – Париз, 24. VII 1957). Право му је име Александар-Пјер-Жорж Гитри. Син је Лисијена Гитрија, чувеног глумца, који је, у једном тренутку своје каријере, био члан Царског позоришта у Петрограду. Од раних дана показивао је смисао за глуму и цртање. На „даске“ је први пут ступио као петогодишњак, и то у царском дворцу у Петрограду, пред Александром III, по којем је, свакако, и име добио. У Паризу је између 1895. и 1902. променио једанаест установа, лицеја, колеџа, школа да би стигао до матуре. Кад је био седамнаестогодишњак приказан му је први комад у којем је сам играо (што ће упорно наставити да ради). Са деветнаест г. се први пут оженио (то ће учинити још четири пута). У двадесет и шестој г. је изашао пред публику пејсажима и портретима (од њега је остало много карикатура). У својим тридесетим г. имао је много успеха као глумац. Пошто је био ослобођен војне дужности, у Првом светском рату није учествовао. Свој први филм снимио је 1915. Између два светска рата био је један од најпопуларнијих француских булеварских глумаца и писаца. Располагао је невероватним смислом комуницирања са публиком. Називали су га „краљем позоришта“. Као писац сматран је најбриљантнијим фантезистом XX века. Огледао се у свим врстама између ревије, скеча, фарсе и трагедије. Највише успеха је имао у тзв. „драмским биографијама“ (Луј XI, Жан де Лафонтен, Пастер). У њима се осећао чак и дашак генијалности. У неким тренуцима је скоро стизао до Жиродуа. Изабран је 1939. за члана Академије Гонкур. Популарност је почела да му опада уочи рата. Последња његова дела и последњи његови филмови су се још играли, али нису више изазивали посебно интересовање, чак су почели да замарају. Инвентивност која га је дуго красила почела је да се укалупљује. Настављао је да игра и да пише, али је у томе било више рутинерства но спонтаности. Због „сарадње са окупатором“ морао је, после рата, да поднесе оставку на чланство у Академији Гонкур. Написао је 124 комада и снимио тридесетак филмова. Та претерана плодност убраја му се у највећи грех. Његова Целокупна позоришна дела износе преко 15 томова. У СНП су приказана три његова дела: Заузеће тврђаве (La Prise de Berg-op-Zoom, 1912), Постављено за двоје (Les Deux couverts, 1914) и Жаклина (Jacqueline, 1921) – први 1923, други 1925. и трећи 1927.

ЛИТ: А-м, „Заузеће тврђаве“ – Народно позориште, Застава, 25. IX 1923; Б. П(решић), Премијера „Заузећа тврђаве“, комедија у 4 чина, написао Саша Гитри, с француског превео др Бранко Гавела, Јединство, 27. IX 1923; А-м, „Жаклина“, Застава, 30. III 1927.

С. А. Ј.