ГЛАЗУНОВ  Александар Константинович (Александр Константинович Глазунов) – руски композитор и диригент (Петроград, 10. VIII 1865 – Париз, 21. III 1936). Музиком је почео да се бави као самоук још као тринаестогодишњак. После студија код Н. Римског-Корсакова (од 1879. до 1881) постиже успех својом првом симфонијом (1881), коју је Балакирјев извео убрзо по објављивању. Још није био пунолетан када му је то дело извео Лист у Вајмару, а он сам га је као диригент водио на светској изложби у Паризу. На Конзерваторијуму у Петрограду  именован је 1889. за професора композиције, а 1895. постао је директор ове институције и ту дужност обављао до 1928, када је отишао у Париз, где је остао до смрти. Аутор је превасходно инструменталних композиција, по чему се разликује од осталих руских композитора. За собом је оставио 9 симфонија, 2 балета и велик број оркестарских свита, концерата, вокалних дела, клавирских композиција и увертира. Важнија дела су му: симфонијске поеме Стјењка Разин, Кремљ, Пролеће; балет Рајмонда, Концерт за виолину и оркестар у а-молу, Финска фантазија, 7 гудачких квартета и др. Такође је у заједници са Римским-Корсаковим завршио оперу Кнез Игор А. Бородина, инструментирао два става Бородинове симфоније и његову Малу свиту. Његова дела ушла су у светски стандардни симфонијски и балетски репертоар. У СНП је игран његов балет Рајмонда.

М. Х.