ГЛИШИЋ Станка – преводилац (Градац код Ваљева, 1857 – Београд, 6. II 1942). Основну школу завршила је у Ваљеву, а 1872. отишла је у Бгд на даље школовање у чему јој је помогао брат Милован Глишић (в). Завршила је Вишу женску школу 1876. Почела је да ради 1878. у Женској основној школи у Ваљеву, а од 1883. у Вишој женској школи у Бгду, где је предавала земљопис и историју. Класна наставница у истој школи постала је 1893. после положеног државног испита и ту је остала до 1924. Сарађивала је у многим листовима и часописима: „Српски гласник“, „Мисли“, „Венац“, „Политика“. Преводила је са француског, немачког и руског језика, тако да је заслужна за прве преводе Тургењева, Чехова, Хамсуна, Леонида Андрејева. На сцени СНП постављени су њени преводи: Женидба, Нервозне жене, Себичњак и Булинарови.

БИБЛ: Моје успомене, Бгд 1913; Преводи: са руског: К. Хасман, Пан, Бгд 1912; Ј. С. Тургењев, Прва љубав, Бгд 1913; Фауст, Бгд 1913; Заветрина, Бгд 1920; Два пријатеља, НСад 1921; М. Ђ. Глишић, Н. В. Гогољ, Мртве душе, Бгд 1921; Ј. Потапенко, Мито, Необично средство, НСад, Бгд 1921; В. Корољенко, Изабране приповетке, Бгд 1925; Л. Н. Толстој, Препад, Изабрана дела, III, Бгд 1933; Севастопољске приче, сеча шуме, Изабрана дела, IV, Бгд 1933; Кавкаски заробљеник, Изабрана дела, V, Бгд 1933; Породична срећа, Изабрана дела, VII, Бгд 1933; са француског: Позоришне игре за децу, Бгд 1929.

ЛИТ: К. Цветковић, Педесетогодишњица Више женске школе (1863-1913), Бгд 1913.

М. Л.