ГЛУШЧЕВИЋ Михаило – књижевни преводилац и публициста (Београд, 14. I 1887 – Париз, 23. IV 1972). Основну школу и гимназију учио је у Бгду. Студирао је права (1906-1911) у Паризу, где  је и докторирао на тему „Месна самоуправа у Србији“. Једно време је радио као професор Више женске школе, затим у дипломатској служби – у Бгду, Хагу, Бриселу и Паризу. По стварању Југославије, од 1919, стално се настанио у Француској. Интензивно се бавио новинарством и превођењем. Уређивао је дневни лист „Реч“ (1911-1912), заједно са Б. Лазаревићем, био активни сарадник „Политике“, „Борбе“, „Нове искре“, „Дела“, „Самоуправе“ и неких француских часописа. Превео је на француски језик Андрићеву Травничку хронику. Мање се  бавио превођењем са француског језика, а највише је преводио са руског (Андрејев, Вересајев, Гарин, Горки, Сухово-Кобиљин, Чехов). Његов превод Свадбе Кречињског Сухово-Кобиљина изведен је на сцени НП у НСаду 1927.

БИБЛ: Le Self Gouverment local en Serbie, Paris 1912; I. Andritch, La Chronique de Travnik, Paris 1956.

ЛИТ: О. C(уботи)ћ, Свадба Кречинског, Застава, 20. III 1927;  М. Шамић, Травничка хроника Иве Андрића на француском. Неколико запажања о преводу, Израз, 1953, бр. 7-8, с. 94-100; Г. Бановић, Матуранти из 1905, Политика, 6. X 1955;  Ж. П. Јовановић, Глушчевић, Михаило, Лексикон писаца Југославије, НСад 1979, т. II, с. 247-248.

Б. К-ћ