ГОЛИА Павел – позоришни управник, драматург, редитељ, драмски писац и преводилац (Требње, 10. IV 1887 – Љубљана, 16. VIII 1959). Нижу гимназију завршио је у Новом Месту (1899-190З), а аустроугарску официрску школу у Карловцу (1904-1907). Као пешадијски натпоручник служио је у 97. пуку у Трсту (1907-1913) и у 17. пуку у Љубљани (1914). За време Првог светског рата, као аустријски официр, пребегao je 1915. Русима; потом је најпре заробљеник а онда добровољац у Првој српској добровољачкој дивизији у Одеси и по руским логорима прикупља југословенске борце. У борбама на Добруџи (1916) рањен је, а потом се борио у 6. руском стрељачком пуку (1917) на румунском фронту. Toкoм 1918. члан је француске војне мисије као експерт за јужнословенска питања. Дошавши у Москву, живео је као новинар, занимајући се нарочито за живот Художественог театра. После рата долази у Љубљану (крајем 1918), где је убрзо постављен за драматурга (1919) и директора (1922-1923) Драме СНГ. Затим је био редитељ и управник осјечког казалишта (1923-1925) и в. д. директора Драме НП у Бгду (1925). Вративши се у Љубљану, радио је као равнатељ Драме (1925-1943), а после Другог светског рата и в. д. управника СНГ (1945-1946), када je пензионисан. Бавио се поезијом и позориштем. Песме је објављивао у часописима: „Слован“ (1914-1915), „Љубљански звон“ (1914-1915, 1919, 1921, 1926-1928), „Словенски југ“ (1916-1917), „Свобода“ (1919), „Женски свет“ (1926-1927), „Уметност“ (1942-1943), „Нови свет“ (1946-1952) и другде. Објавио је песничке збирке: Večerna pesmarica (Љубљана 1921), Pesmi o zlatolaskih (Љубљана 1921), Pesmi (Љубљана 1936), Izabrane pesmi (Љубљана 1951). Осим драматуршких, управничких, редитељских и других позоришних послова, огледао се и као плодан позоришни писац и преводилац. За љубљански театар је писао позоришне игре: Ветлехемска легенда или Краљ безправних (1928), Братомор на Метави (1935), Добруџа 1916 (1938); за децу: Srce igračk (1932), Uboga Ančka (1935) и друге, које су објављене у књигама. Драматизовао је и роман Ј. Јурчича Десети брат (1926), а по И. Шилиху препевао Pravljicu o carjeviču Jeruslanu (1950). За СНГ је пpeвeo и низ позоришних комада: са српскохрватског: М. Беговић, Brez tretjega (1931); М. Милошевић, Јубилеј (1932); са немачког и француског: Л. Вернеј, Sestična iz Varšave (1928); Ј. К. Жером, Fani, tate, strici… (1928); Ј. Н. Нестрој, Утопљеница (1929); Ф. Херцег, Северна лисица (1940); и са руског: М. Горки, На дну (Љубљана 1946). Од његових позоришних игара за децу у Н-Оп су 1933. извођени Чудновати доживљаји малог Ђурице (Jurček).

БИБ: Potrčkove poslednje sanje, Љубљана 1923; Триглавска бајка, Љубљана 1927; Princeska in pastorček, Љубљана 1931; Jurček, Љубљана 1932; Kulturna prireditev v Črni mlaki, Љубљана 1933; прев. М. Горки: На дну, Љубљана 1946; Sneguljčica, Љубљана 1950; Igre, Љубљана 1953.

ЛИТ: Ж. Д. Петровић, Павел Голија, Вардар, 11. XII 1932; А-м, Павел Голија (биобиблиографија), Летопис САЗУ, 1952/53, бp. V, c. 116-120; (Ф. Кум6атовић), O Golievih igrah za mladino, у књизи: П. Голија: Igre, Љубљана 1953, с. 475-487; Ј. Видмар, Павел Голиа, Летопис САЗУ, 1959, бр. Х, с. 34-39; Ј. Мунда, Голија Павел, Лексикон писаца Југославије, НСад 1979, том II, с. 255-256; Ј. Видмар, Павел Голиа, Стварање, 1981, бр. 8/9, с. 994-1012.

Ђ. П.