ГРИБОЈЕДОВ Александар Сергејевич (Александр Сергеевич Грибоедов) – руски писац (Москва, 15. I  1795 – Техеран, 11. II 1829). Био је учесник отаџбинског рата против Наполеонове најезде, хапшен је због сарадње са декабристима и убијен у Техерану од стране реакције. Иако је писао песме и, са другима, састављао драме, остао је познат по драми у стиховима Невоља због памети. Ретко образован човек, велике културе и снажне интелигенције, сав свој дар, осећање стварности и знања уткао је у овај свој драмски рад и учинио га класичним делом руске књижевности. То је једно од оних дела у којем се, као у есенцији, налази све битно, карактеристично и уметнички јако да значи потпуну идентификацију писца са делом. Настајало у време од 1822. до 1824, то дело није само уметнички одраз прилика у Русији онога времена него је и универзална тема борбе човека са безбројним глупостима овога света и страдање човеково од памети која не може много да промени. Један паметан, млад, интелигентан и, за своје време, напредан човек сукобљава се са средином и приморан је да кида с њом, пун унутрашњих немира и противуречности. Као писац-интелектуалац сваку ствар у својој комедији дубоко је промислио. Он је у њој дао ситуације, ликове, сукобе и формулисао умне изреке, као човек којем је стало до животне истинитости и улоге памети у животној борби. Зато и није правио карикатуре, како је сам признавао, него портрете, јер су портрети потпунији, јаснији и истинитији. Сваки од ликова ове комедије постао је, током времена, симбол за ознаку једне врсте људи, али не само по једној особини или речи, из које је изведено његово име, него по укупном знању и понашању. Главној личности, Чацком, није стало само до борбе са средином у којој се нашао него и до слободе и ослобођења друштва и личности од човека недостојног режима. Још од прве појаве дела, руска књижевна критика истакла је вредност дела као друштвене комедије и у њој, нарочито, језик и стил, који су богати, сликовити и пословично језгровити. У СНП је комедија Невоља због памети изведена под насловом Ко много зна много и пати (1876).

В. Кл.