ГРУЈИЋ Гаврило – фоторепортер, уметнички фотограф (Нови Сад, 4. X 1946 – Нови Сад, 20. I 2006). Већ као основац заволео је фотографију; иако је похађао средњу зуботехничку школу, посветио се позиву фотографа, а стручни фотографски испит положио је 1969. Као шеснаестогодишњак надметао се на изложби својим радовима снимљеним на обали Дунава – жири му је доделио похвалу сматрајући да има оштро око и урођени смисао за композицију. Истицао се и међу члановима фото-клуба „Бранко Бајић“, где је 1977. проглашен за заслужног члана. Радио је као фоторепортер листова „Индекс“, „Трибина“ и „Вечерње новости“. Од 1. X 1966. до 30. IV 1970. био је фотограф СНП, затим на истом послу у дневном листу „Дневник“. Од 1971. до 1979. деловао је као слободан уметник; од 1979. до 1994. поново је био запослен у „Дневнику“ као руководилац фото-службе и уредник фотографије; потом се опет предао слободном раду на примењеној фотографији, у свом атељеу на Петроварадинској тврђави. Самостално је излагао више пута у НСаду, у Дубровнику, Зрењанину, Ечки, Вршцу и другде; учествовао је од 1977. у изложбама УПИДИВ-а као члан овог удружења, на групним презентацијама у Бгду, Сарајеву, Згбу, Скопљу, Сплиту и другим градовима некадашње Југославије, као и у Будимпешти, Хонгконгу, Модени, Регензбургу, Клагенфурту итд. Добитник је „Златног ока“ (1971), Награде пунолетства (1972), Повеље фото-клуба „Бранко Бајић“ (1977), награде за фотографију године у Војводини (1987), годишње награде „Дневника“ (1987), а више пута су му фотографије добијале награде, похвале и дипломе на текућим изложбама. „Дневник“ му је објавио мапу фотографија 25 година са камером (1986). Редовно је суделовао у раду међународног жирија за уметничку фотографију у мађарском граду Солнок. Пред крај живота укључио се у научни пројекат Онколошког института у Сремској Каменици, где је радио на медицинској фотографији. Било за коју сврху да је припремао фотографије – опремање књига, маркетиншки каталози и календари, позоришна и филмска пропаганда, телевизијски прилози – било да је исказивао уметничке претензије, његови радови одишу свежином, емоцијама и људскошћу и достижу висок технички ниво. Јануара 2011, поводом пете годишњице од смрти, Друштво новинара Војводине издало је фотомонографију Гаврило Грујић, коју је приредио Боривој Миросављевић.
ЛИТ: Б. Миросављевић, In memoriam. Гаврило Грујић, Дневник, 22. I 2006.
Д. П-в