ГРУЈИЋ Ксенија – драмска глумица (Сомбор, 16. IV 1897 – Београд, 2. IX 1959). Завршила је Учитељску школу у Сомбору и већ у школским данима аматерски се бавила глумом. Професионално је први пут ступила на сцену 1919. у Сомбору, у Позоришту Врховне команде под управом Лазе Лазаревића и Душана Кујунџића, а затим је играла: 1920. у позоришту „Стерија“ у Вршцу под управом Ђокице Протића, од 1921. до 1923. у СНП у НСаду, од 1923. до 1924. у Суботичком позоришту, од 1925. до 1926. у НП у Бгду, од 1926. до 1930. у Орфеуму Бране Цветковића у Бгду, од 1931. до 1933. у путујућој трупи Добрице Раденковића, од 1936. до 1947. у НП у Нишу и од 1947. до 1953. у НП у Лесковцу, где је и пензионисана. Тридесетогодишњицу уметничког рада прославила је 19. IV 1953. у НП у Лесковцу као Ната Нини у комаду Породица Бло Љубинке Бобић. Била је поуздана, брижљиво студиозна, реалистична, првенствено карактерна, а по потреби и драмска глумица, коректне дикције и у свему одмерена.

УЛОГЕ: Евица (Циганин), Емина (Зулумћар), Јуца краварка (Крајишкиња), Босиљка (Сеоска лола), Ела (Карлова тетка), Франсина (Контролор вагона за спавање), Бароница Билов (Мадам Сан-Жен).

ЛИТ: Gy., „A cigány“, Torontal, Велики Бечкерек 1922, бр. 121, с. 3; А-м, Новосадска позоришна дружина под управом Петра Крстоношића, Панчевац, 1922, бр. 35, с. 1; В., Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 45, с. 2; А-м, Српско народно позориште, Ново време, Стари Бечеј 1922, бр. 51, с. 3; С. Д., Ксенија Грујић, НС, 1959, бр. 146, с. 7.

Б. С. С.