ГУЦКО Карл (Karl Gutzkow) – немачки журналист, књижевни критичар, приповедач, романсијер и драматичар (Берлин, 17. III 1811 – Заксенхаузен, код Франкфурта на Мајни, 16. XII 1878). Рођен у чиновничкој породици, студирао је филозофију, теологију и филологију у Берлину и рано показао симпатије према бунтовним буршеншафтлерима, а под утицајем јулске револуције у Француској (1830) посветио се журналистици и актуелним политичким питањима. Био је сарадник и уредник часописа у којима је објављивао слободоумне литерарне радове, што му је донело углед. Роман Wally, die Zweiflerin (1835) власти су оцениле као „повреду јавног морала“, па је у Манхајму осуђен на десет недеља затвора, а савезни немачки парламент је 15. XII 1835. забранио све списе припадника тзв. „Младе Немачке“, не само оне написане него и оне који ће бити написани! У Хамбургу је 1837-1848. издавао лист „Телеграф за Немачку“ („Telegraph für Deutschland“), у којем је сарађивао и млади Енгелс. Живео је извесно време у Француској, био драматург у Дрездену, у Вајмару био секретар Шилерове задужбине (1861), у чијем оснивању је учествовао. Затим је чешће мењао места становања (Вајмар, Франкфурт на Мајни, Берлин итд.). Као једна од водећих личности „Младе Немачке“, учествовао је у бурним дебатама свога доба; поздравио је револуцију 1848/49, али је одатле извукао консеквенце. После револуције није одобравао компромисе са реакцијом, али није сагледавао циљеве борбе пролетаријата, мада је схватао његове невоље. Као романсијер, настојао је да прикаже текуће друштвене проблеме, да покаже еманципацију грађанства; само, ти романи, сувише развучени, нису достигли висок уметнички ниво, али су имали одређен утицај (Die Ritter vom Geiste, 1850-1852, у 9 свезака; Der Zauberer von Rom, 1956-1961, у 9 свезака итд.). Од његових драма истичу се Uriel Acosta (1846), у стиховима, преведена на многе европске језике, која одражава настојања тридесетих и четрдесетих г. XIX века око верске толеранције а против ортодоксије, и комедија Das Urbild des Tartüffe (1844) са оштрицама упереним против стања пред револуцију 1848, посебно против ограничавања слободе и против цензуре. Занимљив је и комад Der Königsleutnant (1849), у којем се јавља млади Гете – комад је и писан о стогодишњици Гетеовог рођења. Сабрана дела су му изишла 1861-1863, у 20 свезака, а њихову популарност показује и то што су 1880. објављена већ у четвртом издању. СНП је 2. XII 1913. извело комад Уријел Акоста у преводу Јована Грчића.

БИБЛ: Уријел Акоста (Uriel Acosta). Жалосна игра у пет чинова. Прев. Јован Грчић, НСад 1911; Uriel Acosta, прев. Јосип Еуген Томић, Згб 1884.

С. К. К.