ХАЏИЋ Јован Млађи – преводилац (Сремска Митровица, 1851 – Нови Сад, 28. III 1871). Гимназију је завршио у Сремским Карловцима. За време 1848/49. био је писар у новосадском обласном суду, па приправник код адвоката Радивоја Стратимировића. Права је студирао у Згбу, па је 1861. уз звање актуара постављен и за привременог хонорарног подбележника, да помаже Змају док се не заврши одсуствовање великог бележника Јакова Игњатовића. Не знамо кад је изабран за сталног бележника, али га као таквог Магистрат 4. I 1862. поставља у комисију која се стара о контроли прихода и расхода Фонда за СНП. Г. 1867. изабран је за сенатора у другом Милетићевом магистрату, а 1870. постао је градски капетан (шеф полиције). Једно време, пред смрт, био је и главни надзорник српских школа у НСаду. Члан ПО ДСНП био је од краја 1863. Превођењем се бавио повремено, махом за потребе СНП: Женски непријатељ Р. Бенедикса игран је 1861, Доктор Зољић истог писца 1862, Осма тачка А. Миржеа 1869, а Назови поштењаци Т. Баријера и Е. Капандија такође 1869. Право својине над овим преводима уступио је СНП. Сем позоришних, зна се још једино за његов превод трактата Федон или о бесмртности душе М. Менделсона, штампан 1866.

ЛИТ: А-м, Смрт Јована Хаџића, књижевника, Застава, 1871, бр. 38; В. Стајић, Хаџићи, у: Новосадске биографије, НСад 1940, књ. V, с. 208-212.

Б. Кв