ХАЛАКУ Васил (Vasile Halacu) – балетски играч (Бадеми, Румунија, 1. I 1948 – Јаши, Румунија, 6. II 2005). Професионално играчко образовање стекао је у балетској школи у Клужу, у једној од признатих школа у Румунији, а сценско искуство у Малом оперетском позоришту у Букурешту, у којем је био ангажован као играч, са статусом солисте. У балетски ансамбл СНП прешао је 29. IV 1980. и у њему остао до 17. XI 1995, остваривши за деценију и по мноштво улога радећи са врсним к-графима (В. Бокадоро, Л. Пете, Д. Лишин, В. Дедовић, И. Отрин, К. Сергејев, С. Перван, Л. Пилипенко, Р. А. Кљавин, С. Гребелдингер, С. Џон, В. Ковтун). Наступао је и у оперским (Атлантида) и драмским (Јегор Буличов, Думанске тишине) представама – са кореографским решењима Н. Кокотовић. Дошавши у СНП као зрео и искусан играч, технички поуздан, значајно је појачао је играчки састав балетског ансамбла. Новосадска публика га памти највише као Мајку Симону у Враголанки и Санча Пансу у Дон Кихоту. Ове две улоге је градио са задовољством. Посебно му је био близак лик Дон Кихотовог верног пратиоца као „оличење живота и радости“ и лако га је играо. Иако се вратио у Румунију, до смрти није прекидао контакте са СНП (у којем је засновао и породицу оженивши се дактилографкињом Славицом Стеванов) – бринуо је о играчима из Румуније које је СНП ангажовало и био спреман да посредује и помогне у сваком погледу на обострану добробит.

УЛОГЕ: Мађарска игра (Лабудово језеро), Младић (Вагнеријана, Оксиген), Директорица (Бал кадета), Чардаш (Копелија), Санчо Панса (Дон Кихот), Играч (Американац у Паризу), Јован слуга (Вечити младожења), Отац (Пепељуга), Дворјанин, Народ (Орион), Германикус (Клеопатра), Мајка Симона (Враголанка), Анђео велики (Стварање света), Саветник Дроселмајер (Шчелкунчик).

Љ. М.