ХАМСУН Кнут (Knut Hamsun) – норвешки романсијер и драмски писац (Лом, 4. VIII 1859 – Гримстад, 19. II 1952). Потекао је из тзв. скандинавске сељачке аристократије. Детињство је провео у Нордленду. Као деветнаестогодишњак написао је неколико песама и започео један роман. Надао се да ће моћи да студира на Универзитету у Кристијанији (данашњем Ослу), па се прихватао свих врста послова не би ли уштедео довољно новца. Не успевши у овом подухвату, одлучио је да крене у Америку. У државама Висконсин и Минесота огледао се у многим сеоским и градским пословима – али без неког нарочитог резултата. Разочаран, вратио се 1884. у Норвешку и одржао неколико предавања о САД. Две г. касније поново је кренуо на нови континент. Живео је у Минесоти, Северној Дакоти и у Чикагу. Држао је предавања из књижевности, био пољопривредни радник и кондуктер у трамвајима са коњском запрегом, где је добио отказ јер је на радном месту читао књиге уместо да наплаћује возне карте. У Норвешку се вратио 1889. и објавио оштар есеј о културном животу у Америци. Његов роман Глад, студија младог човека који хоће да живи од свога пера и који пролази кроз све физиолошке и психолошке мене које изазива глад, појавио се 1890. Успех је био невероватан и уз славу донео му је решење свих финансијских проблема. Х. се тада настанио у једном рибарском сеоцету крај Гримстада, оженио се и изродио петоро деце. Потом се нижу његови романи један за другим, заступајући стално исто скандинавско-русоовско мишљење да је урбани живот, са својим материјалистичким гледањима и механизацијом, човеково проклетство и да је живот на селу, у природи, прави човеков позив. Писани једноставно, али руком аутентичног песника, ти су романи (Пан и Викторија у првом реду) изазивали опште дивљење. Врхунац успеха остварен је 1920, када му је, после објављивања Плодова земље, додељена Нобелова награда. У поређењу са романсијерским, његов драмски рад је мањег опсега. Позоришни комад У канџама живота (Livet ivold, 1910) једно је од најуспелијих његових дела ове врсте. НПДб га је приказало 1938. Слика о Х. не би била потпуна без осврта на његов германизам. На посебан отпор је наишла подршка коју је дао нацистичком покрету. Када се рат завршио, његови га земљаци нису оштро осудили јер је био већ старац, али је над њим остало да лебди осећање општег неодобравања које се граничило са притајеним презиром.

ЛИТ: Ж. Стефановић, Кнут Хамсун, Бранково коло, 1910, књ. XVI, с. 485-486, 515-518, 529-531, 561-562; Л. Смодлака, Кнут Хамсун као романсијер, ЛМС, 1929, књ. 321, с. 220-233; А-м, Кнут Хамсун: „У канџама живота“, Дан, 21. XII 1938; Л. Смодлака, Кнут Хамсун у нашој књижевности, Видици, 1938, књ. 2, с. 417-419; И. Козарчанин, Трагом Кнута Хамсуна, Хрватска ревија, 1939, књ. XII, с. 475-479; Р. Т., Белешка о писцу, у: Кнут Хамсун: Глад, Суботица 1958, с. 297-300.

С. А. Ј.