ХАНУШ Павел (Pavel Hanuš) – чешки драмски и прозни писац (Праг, 8. VI 1928 – Праг, 8. II 1991). По завршетку средње школе (1943) запослио се као банкарски службеник, а затим је до краја 1945. био на принудном раду у логору у Шлезији. Од 1946. до 1950. радио је као државни функционер задужен за културу. Бавио се журналистиком те је у истом периоду уређивао омладински часопис „Smĕna“. Од 1950. до 1952. писао је сценарија за чехословачке филмове. Од 1953. до 1955. водио је Литерарни одбор у Прагу, где је паралелно студирајући завршио Високу новинарску школу. Од 1956. је живео као слободни новинар и писац сарађујући највише са омладинским листом „Mladá fronta“ и недељником „Květy“. Г. дана (1963–1964) поново је био државни службеник задужен за културу, а од 1968. уређивао је месечник „Plamen“, одакле је 1972. отишао у превремену – инвалидску пензију. Аутор је детективског романа Jupiter s pávem (1957), те сценарија за филмове: Past na kachnu (1978), Fešák Hubert (1985)…. Писао је поезију (Svazácká poezie, 1949; Z redakčního stolu Plamene, 1967), мале сценске форме (To všechno ten vůl, 1949; Zpěněný kůň, 1960; Anekdota agronoma Andrejska, 1961; Hodina literatury, 1962; Spartakus, 1963; Hašek a tajný Vinca, 1963), приповетке (Fotbalista PU, 1967), а највише комичне, детективске и друштвене комаде: Přiznání (1964), Smetanův klavír (1980), Balada z kanálu (1981), Balada z podzemí (1981), Smutek jazzového trumpetisty (1982), Muž z naší ulice (1982), Clifton (1982), Haškova prosincová noc (1983), Tři na vysoké skále (1985), Šest rozhněvaných mužů a jedna žena (1986), Putování kolem kotouče (1987), Jubileum (1988), Na co umíráme (1989). Писао је и за телевизију: Tanec kolem družice (1959), Zvony pana Mlácena (1973), Konec agenta č. 312 (1974), Tři muži se žralokem (1975), Španělská hra (1976), Zákon starého muže (1976), Preclíková válka (1977), Smrt paprsku (1977), Když kluci drží basu (1978), Výhra admirála Kotrby (1981), Ztracený manžel a zastřelený výhybkář (1981), Zelená tráva (1982), Slečna se špatnou pověstí (1982), Pozor je ozbrojen (1985), Pokus o izolaci viru N (1986), Talent (1989), Prosím, vaše lordstvo! (1990). Значајне телевизијске серије су му: Velitel (1982), Osada údolí stonů (1984); Případy kapitána Bábovky (1988); Transakce AGT (1989); нарочито се прославио серијом Jak se máte, Vondrovi?, састављеном од четири његова комада: Je to kulatý…, 1982; Nebezpečné stopy, 1985; Z černé kroniky, 1988; Sázky a sázkaři, 1989. Био је ожењен глумицом Љубом Скожеповом. После једночинке Zítra přijde bouře (1953) његово прво целовечерње позоришно дело, „мале сатиричне и веселе сцене“ Nešel tudý mladý člověk?, које је написао у традицији некадашњег прашког кабареа, са успехом је приказивано у Прагу (1955), у фрагментима у Москви и као радио-драма у Немачкој. Овај комад је, под насловом Да ли је овуда прошао млади човек? у преводу Предрага Милошевића, у СНП премијерно изведен 25. IV 1957.

БИБЛ: Павел Хануш, Да није туда прошао млад човек, прев. Предраг Милошевић, ркп. у Библиотеци СНП, сигн. 757.

ЛИТ: М. Бабинка, Први пут на југословенској позорници: Хануш, Дневник, 25. IV 1957; М. Бабинка, „Да ли је овуда прошао млади човек“, Дневник, 30. IV 1957; О. Новаковић, Један репертоарски троугао, НС, 1957, бр. 124-125, с. 10–11; Д. Поповић, Павел Хануш: Да ли је овуда прошао млади човек, ЛМС, 1957, књ. 379, с. 622; В. Живојиновић, Пет успелих премијера, НС, 1957, бр. 127–128, с. 16; С. Серафимов, „Да ли помина овде млад човек“. Последна представа во Скопје, Нова Македонија, 24. VI 1957.

В. В.