ХАРИТОНОВИЋ Јован – глумац и редитељ (Косовска Митровица, 1. I 1876 – Загреб, 28. V 1965). Основну школу је завршио у родном граду и од 1889. похађао гимназију у Бгду, повремено статирајући у НП. По препоруци глумца и редитеља Саве Тодоровића ступио је у нишко позориште „Синђелић“ 1895. и у њему, са малим прекидима, остао до 1905. Затим је наступао у шабачком НП под управом Богобоја Руцовића (1906–1907), па у „Орфеуму“ Бране Цветковића и путујућем позоришту Душана Топаловића. Од 1909. до 1911. водио је сопствену путујућу трупу, па је прешао у дружину Ђокице Протића. У сезони 1912/13. био је члан шабачког театра „Јован Стерија Поповић“, од 1913. до 1915. НП у Скопљу, а у току Првог светског глумио је у заробљеничком позоришту у Нежидеру (Мађарска). По ослобођењу је играо са путујућим глумцима у Бачкој и Банату, па у позориштима „Гундулић“ (1919), „Стерија“ у Вршцу (1920), СНП у НСаду (1921–1922), Градском позоришту у Битољу (1923–1926), поново у СНП (1927–1932), те у Градском позоришту у Пожаревцу и у путујућој трупи Добрице Раденковића, одакле је 1935. пензионисан. Вратио се сцени у Градском позоришту у Крушевцу (1940–1947); потом се повукао у Згб, где се повремено јављао на радију, телевизији и филму. У младости је успешно тумачио ведре момке и обешењаке, а захваљујући слуху и гласу стекао је и многе улоге у комадима с певањем. Временом се развио у доброг карактерног глумца, нарочито у домаћем репертоару, у којем се са успехом огледао и као редитељ богатог животног и сценског искуства. Обе супруге су му биле глумице: Зорка, рођ. Ђорђевић (в) и Хијацинта, рођ. Вугринчић (в).

РЕЖИЈЕ: Коштана, Сеоска лола, Мајчин благослов, Риђокоса, Војвода Брана, Зона Замфирова, На угледу.

УЛОГЕ: Жорж Готфроа (Контролор вагона за спавање), Одрпани господин (Лилиом), Новинар (Топаз), Вељко Војновић (На угледу), Андра Ивановић (Љубомора), Митке (Коштана), Мита Крадић (Сеоска лола), Баберли (Карлова тетка), Зафир (Војвода Брана), Грга (Граничари).

ЛИТ: А-м, Јован Аритоновић, Војводина, Вршац, 17. IV 1921; Ст., Наше позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1929, бр. 19, с. 4; А-м, „Зона Замфирова“ од Ст. Сремца, Нови Сад, 1930, бр. 42, с. 2; А-м, Скамполо, Југословенски дневник, 1931, бр. 25, с. 5; А-м, Српско народно позориште у Панчеву, Југословенски дневник, 1933, бр. 83, с. 5; В., Дуго путовање Јована Аритоновића, Глобус, Згб 5. XII 1958; П. Циндрић, In memoriam Јовану Харитоновићу, Вјесник, Згб 2. VI 1965.

С. Ј.