ХАРТИГ Тибор – виолончелиста и композитор (Зрењанин, 23. I 1934 – Нови Сад, 10. XII 2006). Пошто је у НСаду завршио Средњу музичку школу „Исидор Бајић“, на Музичкој академији у Бгду је, у класи Р. Форестала и В. Јаковчића, дипломирао 1964. Каријеру је започео аматерски, као соло челиста Камерног оркестра младих. Од 1. IV 1961. до 15. IX 1962. радио је као музичар у Симфонијском оркестру РТВ Бгд. Од 15. IX 1962. до 31. VIII 1964. предавао је у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у НСаду, наступајући и као члан Гудачког квартета „Collegium musicum“, а од 1. IX 1964. до 1. X 1965. свирао је у Београдској филхармонији. Од 1. V 1966, када је постављен за концертмајстора оперског оркестра СНП, непрекидно је члан СНП до одласка у инвалидску пензију – 24. IV 1991. Од композиција извођене су му: Гудачки квартет, Концерт за виолончело и гудачки оркестар и Соло песме за глас и клавир. У СНП је 1976. изведен балет Црвенкапа са његовом музиком и његовим либретом – по Гриму, али са измењеним крајем: вук остаје жив и одводе га у зоолошки врт. Друга супруга му је била чланица оперског хора СНП Јулија Хартиг, рођ. Коларик-Бисак (в).

ЛИТ: А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 22, 73; М. Хаднађев, „Црвенкапа“ Тибора Хартига, Позориште, НСад, 1975, бр. 3, с. 8; Љ. Мишић, Дечји балет „Црвенкапа“ Тибора Хартига, Позориште, НСад, 1976, бр. 3, с. 3; С. Савић, Да ли се варају мала деца?, Дневник, 29. XII 1976; Ж. Бајић, Две љубави Тибора Хартига, Позориште, НСад, 1980, бр. 5-6, с. 19.

В. В.