ХАШЕК Јарослав (Jaroslav Hašek) – чешки књижевник (Праг, 24. IV 1883 – Липнице, 3. I 1923). Потекао је из професорске породице. Напустивши Трговачку академију, запослио се најпре у дрогерији, а затим у банци. Касније је живео само од свог књижевног рада. Путовао је по Европи дружећи се углавном са људима одбаченим од друштва. Објавио је неколико књига приповедака од којих је највише успеха имала Кад човек падне на Татре (Když člověk spadne v Tatrách, 1912). У току Првог светског рата био је заробљен на руском фронту. Приступио је бољшевицима и бавио се новинарским радом. По повратку у Чешку посветио се искључиво књижевности, радећи највише на роману Доживљаји доброг војника Швејка (Osudy dobrého vojáka Švejka, 1920–1923), који му је донео светску славу. Роман је замислио у дванаест књига, али своју идеју није успео да реализује јер је, изморен скитничким животом и алкохолом, убрзо умро. Из послератног периода значајна је и његова збирка хуморески Три човека са морским псом (Tři muži se žralokem, 1920). И у приповеткама и у хуморескама он исмева прашке малограђане, њихове ситне животне циљеве и лицемерје. Четири књиге хумористичко-сатиричног романа о Швејку спадају међу најзначајнија дела светске хумористичке књижевности. Пету и шесту књигу као допуну и завршетак написао је Х. земљак Карел Вањек. Швејк је оличење малог човека који осећа сву бесмисленост империјалистичког рата и који у оквиру потлачене домовине не чини ништа да допринесе његовом успеху. Служећи се хиперболом, гротеском и иронијом, рушећи непоштедно многе идоле старога света, Х. је створио дело које својим ведрим народним хумором прелази оквире локалног и познатог и досеже до општељудског. „Швејковштина“ је за литерарну па и људску историју значајна колико и Молијеров Тартиф, Сервантесови Дон Кихот и Санчо Панса, Шекспиров Хамлет, Гончаровљев Обломов и други значајни ликови светске литературе који су надживели своје доба и постали вечити. Роман је преведен на велик број светских језика и без сумње је најраширенија и најпопуларнија чешка књига у свету. Драматизован је неколико пута. Познате су драматизације Брода и Рајмана, Буријана, Кепела, Кохоута и других. По овом роману снимљено је и неколико филмова. Н-Оп је Доброг војника Швејка извело 1928, у драматизацији Макса Брода и Ханса Рајмана и у преводу Бранка Гавеле, а СНП је 1972. припремило драматизацију Антоњина Фенцла, у преводу Станислава Винавера и Петра Вујичића.

БИБЛ: Доживљаји доброг војака Швејка за свјетског рата, роман, прев. Људевит Јонке, Згб 1953; драматизације – ркп. у Библиотеци СНП: М. Брод и Х. Рајман, прев. Б. Гавела, сигн. 451; Е. Ф. Буријан, прев. П. Милошевић и Б. Ханауска, сигн. 1229; А. Фенцл, прев. С. Винавер и П. Вујичић, сигн. 1726.

ЛИТ: К. Николић, „Добри војник Швејк“ по Ј. Хашеку, за позорницу удесио М. Брод и Х. Рајхман, Нови Сад, 1928, бр. 47, с. 5; А. П., „Добри Швејк“, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1. VII 1932; А-м, Какав је човек Швејк, Дневник, 19. I 1972; В. Миросављевић, Слатка будала Швејк, Дневник, 23. I 1972; В. Миросављевић, Покорно јављам, Дневник, 4. II 1972; П. Р., Словак режира Швејка, Политика, 4. II 1972; М. Кујунџић, Љупко и хуморно, Дневник, 6. II 1972; П. М(ирковић), Чех представио Швејка Новосађанима, Политика експрес, 7. II 1972; Б. Божовић, Између комедије и сатире, Вечерње новости, 8. II 1972; Н. Максимовић, Чудо око Швејка, Дневник, 13. II 1972.

В. В.