ХАЗЕНКЛЕВЕР Валтер (Walter Hasenclever) – немачки писац (Ахен, Немачка, 8. VIII 1890 – логор за интернирце Les Milles / Aix en Provence, Француска, 22. VI 1940). Гимназију је похађао у месту рођења и по очевој жељи започео студије правних наука у Оксфорду. Пошто се више бавио поезијом него учењем, отац, лекар, пребацио га је на Правни факултет у Лозани, али ни тамо Х. није марио за студије него се бавио готово искључиво књижевношћу; његови први литерарни узори били су Ниче, Георге, Хофманштал, Бодлер, Метерлинк и Ибзен. Убрзо је једноставно побегао из Лозане, што је узроковало да никада више не ступи у родитељски дом. Најпре је у Лајпцигу студирао историју, књижевност и филозофију, а наставио у Берлину, где га је материјално подржавала баба по мајци. Припадао је кругу писаца који су представљали експресионизам (Georg Heym, Kurt Hiller, Max Brod, Johannes R. Becher и др.). Као слободан књижевник много је путовао по Европи. У Првом светском рату учествовао је најпре као добровољац, али је убрзо постао пацифиста и то остао до краја живота. Г. 1917. добио је Клајстову награду за књижевност. После рата је поново доста путовао и држао многа предавања, по Немачкој и изван ње. Од 1924. до 1929. био је дописник „Берлинског вечерњег листа“ („Berliner Abendblatt“) из Париза. Потом је живео у Берлину, Холивуду и северној Африци, а када су нацисти дошли на власт одузето му је немачко држављанство (1933), па је емигрирао у Југославију. Затим је боравио у Енглеској и у Италији, а почетак рата га је затекао у Француској – ту је интерниран и у логору је, пред наступањем немачких трупа, извршио самоубиство. Поред бављења новинарством, био је и лиричар, есејиста и драматичар. Његова комедија Бољи господин (Ein besserer Herr) настала је 1926. у Паризу и Ници а први пут је изведена у Франкфурту 12. I 1927. и убрзо у Берлину 18. III 1927, где је доживела изванредан успех. То је критика капиталистичког друштва, сатира на рачун малограђанштине о лажном младожењи који вара уцвељене и богате удовице. Ова комедија се убрзо нашла на репертоару тридесетак сцена немачког језичког подручја, па прешла и у Енглеску и у Америку, а одржала се на позорници све до наших дана. Од осталих Х. драма познате су: Der Sohn (1913/14), Antigone (1916), Die Menschen (1917/18), Die Entscheidung (1919), Gobseck (1921), Kulissen (1927), Ehen werden im Himmel geschlossen (1927/28), Napoleon greift ein (1928/29). Münchhausen (1934), Konflikt in Assyrien (1938/39). Још нема потпуног издања Х. дела; досад је најпотпуније издање за које је коришћена његова заоставштина објављено 1963: Gedichte, Dramen, Prosa. Eingeleitet von Kurt Pintus, Unter Mitwirkung v. Edith Hasenclever und Bernhard Zeller. У Н-Оп је 1931. изведена његова комедија Бољи господин у преводу Томислава Танхофера.

С. К. К.