ХЕЋИМОВИЋ Бранко (Загреб, 9. III 1934 –). Отац му је био инг. Виктор а мати Анка, рођ. Цар, домаћица. У Згбу је 1945. завршио основну школу, 1952. гимназију и од 1952. до 1956. студирао југославенске књижевности и хрватскосрпски језик на Филозофском факултету, где је дипломирао 1958, а 1964. докторирао дисертацијом „Хрватска драмска књижевност између два рата“. Био је запослен у Радио-Згбу: најпре као новинар-сарадник Културно-умјетничке редакције (1956–1958) и после одслужења војног рока (1959–1962) као уредник исте редакције (1962–1965), шеф Драмског студија (1965-1971), уредник Умјетничког програма (1971–1972) и в. д. уредника Драмско-литерарне редакције (од 11. V до 6. X 1972). Затим је радио као уредник у Издавачком предузећу „Школска књига“ у Згбу. Одликован је Орденом рада са сребрним венцем (1966). Као члан комисија Стеријиног позорја (од 1962), организације међународног радио-драмског такмичења „Праг-Варшава-Згб“ и делегације Савеза књижевника Југославије путовао је у Трст, Венецију, Беч, Праг, Варшаву, Братиславу, Москву, Лењинград, Кијев и Источни Берлин. Први књижевни рад, хумореску An American story, објавио је у „Чичку“ 29. IV 1954. под псеудонимом Бранд. Хеч. Од тада је сарађивао, претежно позоришним критикама, есејима, расправама и студијама о драмској књижевности и о стваралаштву хрватских драмских писаца (Т. Брезовачки, Д. Деметер, М. Цихлар-Нехајев, С. Туцић, М. Огризовић, Ј. Полић-Камов, М. Беговић, П. Петровић-Пеција, А. Г. Матош, Ф. Галовић, Ј. Косор, У. Донадини, М. Крлежа, Ј. Кулунџић, М. Фелдман, И. Дончевић и др.) у листовима, часописима, зборницима и алманасима: „Чичак“ (1954), „Додири“ (1956), „Коријени“ (1956), „Народни лист“ (1956, 1958), „Новине младих“ (1956), „Ослобођење“ (1956–1957), „Студентски лист“ (1956-1957), „Кругови“ (1957), „Наше теме“ (1957), „15 дана“ (1957–1958), „Присутности“ (1957), „Театар“ (1957–1958), „Вараждинске вијести“ (1957), „Вјесник“ (1957–1958, 1961, 1968), „Вјесник у сриједу“ (1957), „Поља“ (1958), „Књижевник“ (1959–1961), „Република“ (1959, 1961–1968, 1972–1973), „Gledališki list Drame SNG“ (1959–1960), „Арена“ (1960), „Борба“ (1960), „Културни радник“ (1960–1962, 1966–1968), „Телеграм“ (1960–1963, 1965–1966, 1968–1970), „Вјесник жељезаре“ (Сисак, 1960), „Дубровник“ (1961, 1969), „Књижевне новине“ (1961), „Радио и телевизија у школи“ (1962–1963, 1966–1967), „Рад ЈАЗУ“ (1962, 1968), „Коло“ (1964–1966, 1968), „Полет“ (1964), „Позориште“ (1964, 1966–1969, 1971–1972), „Europe“ (Париз, 1965), „Le Theatre en Pologne“ (Варшава, 1966), „Rozhlas ve svete“ (Праг, 1967), Стеријино позорје (каталог игара, 1967), „Пролог“ (1968), Радио-телевизија Загреб, годишњак (1968), „Ревија“ (1968–1969), „ХНК, премијерни часопис“ (1969- 1970), „Кај“ (1969), „Вечерњи лист“ (1969), „Домети“ (1971), „Хрватско свеучилиште“ (1971), „Једнота“ (1973), „Croatica“ (1973), „Модра ласта“ (1973–1974), „Видик“ (1973), „Сцена“ (1974), „Умјетност и дијете“ (1974). Заступљен је у зборнику „Мирослав Крлежа“ (Згб 1963) и у књигама: Панорама хрватске књижевности (Згб 1965), Антологија радио драме (Згб 1966), Gavella – заступник књижевности (Згб 1971). За енциклопедијски зборник Хрватско народно казалиште 1894–1969 (Згб 1969) обрадио је све писце југословенских националних књижевности којима су се дела изводила у овом казалишту у том раздобљу, и изведбе тих дела. За библиотеку „Пет стољећа хрватске књижевности“ приредио је и коментарисао књиге: Милан Беговић I–II (1964), Туцић – Огризовић – Милчиновић – Петровић Пеција (1969), Тито Брезовачки (1973). Са редакцијом часописа „Коло“ припремио је посебну свеску (5, 1966) о радио-драми. Уредио је зборник награђених радио-драма са такмичења Praha-Warszawa-Zagreb (Згб 1968). Као уредник библиотеке „Добра књига“ (издавач „Школска књига“) приредио је антологијски избор домаћих и страних писаца и дела у 48 свезака (Згб 1974). Написао је поговор књизи С. Шешеља Погани Нарентини (Згб 1974). Преводио је са словеначког и руског. За Радио-Згб је драматизовао и адаптирао дела: Просјак Лука А. Шеное, Мати Ф. Галовића, Човјечанство Ј. Полића-Камова, Michelangelo Buonarroti М. Крлеже. За Школску телевизију Згб написао је серију „Говоримо о казалишту“. За Енциклопедију СНП обрадио је неколико десетина јединица о хрватским драмским писцима. Приредио је и уредио Репертоар хрватских казалишта 1840–1860–1980, I–II (Згб 1990).

БИБЛ: Пет драматичара хрватске модерне (сепарат из „Рада ЈАЗУ“, 326, 1962, 195–264), Згб 1962; Хрватска драмска књижевност између два рата (сепарат из „Рада ЈАЗУ“, 353, 1968, 111–320), Згб 1968; Два комедиографа (Б. Х.: Двије комедије Тита Брезовачког, и М. Флегар: Три комедије Јована Стерије Поповића, заједничка књига), Згб 1971; Пометова дружба, Комедиографија од Наљешковића и Држића до данас, Згб 1973; Антологија сувремене хрватске драме (троброј 16, 17, 18 часописа „Видик“), Сплит 1972.

ЛИТ: Н. Ф(рндић), Раздобље успона хрватске драме, Борба, 5. II 1970, 20; M. Kirschnerová, Nové prace o dĕjinach srbského a charvátskeho dramatu a divadla, Ústav jazykú a literatur Československé akademie vĕd, Praha 1970, 37–40; Н. Батушић, Хрватска казалишна критика, Згб 1971, 295–296; Т. Сабљак, Хрватска драма између два рата, Вечерњи лист, 24/25. I 1973, 13; Ш. Јуришић, Тешко је комедију написати, Борба, 13. IV 1974; Ј. Павичић, Антологија хрватске драме, Вечерњи лист, 30. VII 1974.

В. В.