– немачки писац и преводилац (Валденбург, Саксонија, 9. II 1775 – Дрезден, 29. IX 1856). Право му је име било Карл Готлиб Теодор Винклер (Karl Gottlieb Theodor Winkler). Био је син образованог пастора и спадао је у многописце и сваштописце, каквих је крајем XVIII и у првој половини XIX века било много. Службовао је на разним местима и обављао многе дужности; стекао је титулу руског дворског саветника, а како је знао енглески, француски, италијански и португалски – преводио је са тих језика на немачки. Уређивао је више књижевних публикација, а од његовог обимног књижевног дела мало шта га је надживело. После слома Наполеона био је секретар позоришта, а од 1841. вицедиректор Краљевског позоришта у Дрездену. За нас је интересантно да је 1811. слободно превео Волтерову Цулиму, на коју Јелица у Стеријиној Лажи и паралажи (позорје 8) мисли када каже да ће свога оца молити да је поклони „барону Голићу“ (Алекси) – „као што је Цулима свога оца молила“. Х. је, даље, 1839. са француског превео роман Ускок Жорж-Сандове. Не може се рећи да је оставио дубљег или трајнијег трага у немачкој књижевности, мада је својевремено попуњавао репертоар немачких сцена својим многобројним преводима, посебно са француског. И дело приказано у СНП дело је Француза – Д’Обињија (D’Aubigny): Два наредника (Die beiden Sergeanten, штампано 1825) Х. је слободно превео и адаптирао и после премијере у Берлину 3. III 1824. били су често извођени и радо гледани. Овај комад је у СНП изведен 1868. у преводу и посрби Николе Ђурковића.

С. К. К.