ХЕЛМАН Лилијан (Lillian Hellman) – америчка драмска списатељица (Њу Орлеанс, 20. VI 1905 – Тизбури, Мартини Виногради, Масачусец, 30. VI 1984). Као петогодишњакиња преселила се са родитељима у Њујорк, али се често враћала у родни град и у њему дуже боравила похађајући основну и средњу школу у оба града. Студирала је на Њујоршком (1923-1924) и на Колумбија-универзитету (1924), али никада није дипломирала. Удала се 1925. и развела се 1932. Радила је као лектор у једној издавачкој кући (1924-1925), као критичар у листу „New York Herald Tribune“ (1925-1928), као позоришни лектор (1927-1930), као писац сценарија (1930-1932) и као предавач на Јелском универзитету. Г. 1934. се први пут јавила драмом о проблему лезбијства. До избијања Другог светског рата написала је још два позоришна комада, од којих је један разматрао радничко, а други поседничко питање. На филму је била нешто активнија: до 1941. написала је три сценарија и сценски опремила Мале лисице (The Little Foxes, 1934), које су већ биле приказане у позоришту. И током рата и после рата наставила је да пише за театар и за филм. Само до 1960. је завршила пет нових текстова, међу којима и чувену Стражу на Рајни (Watch on the Rhine, 1941) – са нацизмом као централним питањем. У међувремену су је сустизала разна признања: 1941, и поново 1960, добила је награду Њујоршког клуба драмских критичара, 1960. награду Брандајсовог универзитета, 1964. златну медаљу Националног института за уметност и књижевност… Постала је почасни доктор неколико америчких универзитета; изабрана је за члана Националног института за уметност и књижевност, за члана Америчке академије уметности и наука итд. Успех је постигла социјалном и политичком, често прогресистичком, опредељеношћу, прецизношћу и концизношћу онога што је желела да каже, изврсно вођеним дијалогом, одсуством сентименталности, објективношћу излагања и изразитим смислом за енергично и доследно вођење радње. НПДб је 1940. приказало њен комад Невине (The Children’s Hour, 1934).

БИБЛ: Скакавци, прев. Јелисавета Марковић, Бгд 1946.

ЛИТ: Ј. Киригин, Бунтовници и конформисти, Згб 1965, с. 93-112.

С. А. Ј.