ХЕРЋАН-БОДРИЧ Аранка – оперска певачица, мецосопран (Зрењанин, 10. VI 1941 – ). Завршивши осмогодишњу школу у родном месту, студирала је соло певање у Музичкој школи „Станковић“ у Бгду, у класи Бранка Цвејића. Студије певања наставила је приватно, са прекидима, нестрпљиво мењајући педагоге (Б. Дубска, Ј. Стаматовић, М. Хаднађев). Од 16. X 1959. до 15. I 1960. радила је као музички сарадник Радио-НСада. У СНП је ангажована 16. I 1960, најпре као чланица оперског хора. Захваљујући изузетној гласовној обдарености, већ тада је наступала и у већим солистичким улогама. Статус солисткиње стекла је 16. VIII 1964. Са СНП је гостовала у свим југословенским оперским кућама и у Мађарској и Бугарској. У инвалидску пензију отишла је 15. II 1986. Супруг јој је био новинар и преводилац Иштван Бодрич.

УЛОГЕ: Царица и Вила облакиња (Женидба Милошева), Њања (Борис Годунов), Хата и Лудмила (Продана невеста), Еболи (Дон Карлос), Мерцедес (Кармен), Ацучена (Трубадур), Сантуца (Кавалерија рустикана), Половецка девојка и Кончаковна (Кнез Игор), Чобанче (Тоска), Ђована (Риголето), Дома (Еро с онога свијета), Лота (Вертер), Сузуки (Мадам Батерфлај), Флора (Травијата), Лаура (Ђоконда), Мара (Власт), Мица (Аналфабета), Малика (Лакме), Клаудија (Доктор и апотекар), Петронила (Мала Флорами), Клара (Весела удовица), Солисткиња (Јама), Емилија (Отело).

ЛИТ: М. Г., Премијера „Дон Карлоса“, Дневник, 28. IV 1964; Н. Петин, Динамично и спонтано, Дневник, 11. X 1964; В. П(оповић), Разговор пред премијеру „Ђоконде“, Позориште, НСад, 1970, бр. 2, с. 2, 3 и 9; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 74; В. П(оповић), Чланови Новосадске опере на „Мајским вечерима“, Позориште, НСад, 1973, бр. 10, с. 6.

В. П.