ХОРВАТ Јожа – приповедач, романсијер, драмски писац и хумориста (Коториба, Међумурје, 10. III 1915 – Загреб, 26. X 2012). Основну школу завршио је у родном месту 1925, а гимназију у Згбу, у којем је и апсолвирао на Филозофском факултету – Група за педагогију и психологију. Још као средњошколац укључио се у напредни покрет. У НОР је учествовао од новембра 1941. Био је комесар Првог батаљона банијског партизанског одреда, помоћник комесара Прве оперативне зоне, командант Кланичког одреда и Мославачке бригаде. Крајем 1943. прешао је на рад у редакцију листа „Напријед“. После ослобођења радио је као директор је Накладног завода Хрватске, уредник „Републике“ и „Хрватског кола“, руководилац „Јадран-филма“, секретар Друштва књижевника Хрватске (1948-1952) и Матице хрватске (1953-1963). Био је заступник у Сабору НР Хрватске и посланик Савезне скупштине. Носилац је Партизанске споменице 1941. и више ратних и мирнодопских одликовања. Објавио је више романа (Седми б, Згб 1939; Ни сан, ни јава, Згб 1958; Мачак под шљемом, Згб 1962), збирки приповедака (За побједу, Згб, 1945; Записи, Згб 1951), драма (Прст пред носом, Згб 1947; Распродаја савјести, Бгд 1956), пародија, сатира, фељтона, цртица, записа, чланака и путописа. Писао је филмске сценарије (Застава, 1948; Цигули-Мигули, 1951) и радио-драме (Данас је мој рођендан, 1955; Почасни пензионер, 1955; Ловац микроба и Крхка играчка, 1957). Дела су му преведена на чешки, енглески, есперанто, мађарски, македонски, словачки и словеначки језик. На једрилици „Беса“ путовао је око света. Убрзо по праизведби Х. комедије Прст пред носом у Малом казалишту у Згбу (10. IX 1947), одржана је 23. X исте г., на дан ослобођења НСада, њена премијера у СНП, у режији Хинка Томашића. Била је то једна од наших првих послератних комедија, за коју је Х. одабрао не само прикладну, него и актуелну тему: збуњеност реакције новим друштвеним поретком, неспособност да се прилагоди захтевима времена, гротескну немоћ да се извуче из малограђанских збрка у које је саму себе непрестано увлачила. Писан с нескривеном жељом да буде схваћен као сатира, Прст пред носом је ипак остао само скица, тек местимично разрађен кроки, комедија карактерā којима недостаје психолошка анализа, а понављања му не мањкају. Но, и поред тога, ово Х. дело остаће запамћено као датум и театарски догађај: њиме је, први пут након рата, на наше позорнице доспела комедија савременог аутора са савременом темом, чија се радња збива у нашем граду. У Распродаји савјести (праизведба 18. II 1955, НП Бгд), тој „невеселој комедији“ – како ју је сам Х. назвао, он се скоро верном реконструкцијом догађаја и околности априлске капитулације, посматране кроз судбине једног батаљона воловске коморе крај Згба, трудио да изнађе мотиве хаоса и дезорганизације, њене идејне и моралне узроке и психолошке основе издајства и капитулације. Хумориста по вокацији, Х. је с напором градио и развијао драмска збивања, налазећи најчешће инспирацију и ослонац у Крлежиним делима, али без већег успеха. Г. 1962. изашао је из штампе Х. роман Мачак под шљемом, који је доживео велик успех код читалачке публике, а у којем до пуног изражаја долазе ауторова љубав према народу и човеку-борцу, способност за уочавање детаља, смисао за хумор и сатиру. Роман је доживео више издања, а снимљен је и као телевизијска серија.

БИБЛ: Прст пред носом, Згб 1947; Распродаја савјести, Бгд 1956.

ЛИТ: С. Вучетић, „Прст пред носом“, Вјесник, 14. X 1947; А-м, Јожа Хорват: „Прст пред носом“, СВ, 21. X 1947; А-м, Наше премијере, ВС, 1947, бр. 2, с. 3-5; М. Рајковић, Прст пред носом, ЛМС, 1947, књ. 361, с. 291-292; Н. Симић, О писцу Јожи Хорвату, Записи, Згб 1951; М. Живанчевић, Интиме Јоже Хорвата, ЛМС, 1959, књ. 383, с. 572-573; В. Мађаревић, Јоже Хорват, Прст пред носом, Културни радник, 1960, бр. 6, с. 26-27; Е. Финци, Више и мање од живота, II, Бгд 1961, с. 100-105; R. R(auber), Spoznali smo Jožu Horvata humoristu, književnika in človeka, Primorski dnevnik, 15. I 1964; М. Радоњић, Савремена домаћа драма на сцени Српског народног позоришта (1945-1965), НСад 2006, с. 16, 25, 50, 53, 89, 106.

М. Р.