ХРВАЋАНИН-СТАНЧИЋ Моја/Мојо – новинар, преводилац, глумац и суфлер (Дубица, 21. II 1852 – Дубица, 24. III 1928). Брат му је био Манојло-Маша звани Србендић (в), а ћерка Јованка је била позната песникиња. Основну школу завршио је у родном месту, реалну гимназију у Раковцу код Карловца, а нижу гимназију у НСаду. Од септембра 1870. до августа 1875. био је члан СНП. Затим је радио као трговац у Дубици. Уз брата је учествовао у босанско-херцеговачком устанку. У велеиздајничком процесу у Згбу 1908. осуђен је на седмогодишњу робију. У балканском рату је, 1912, ишао за војском као дописник „Заставе“. Први светски рат провео је најпре у кућном притвору, а затим у затвору загребачког судбеног стола. После рата је за учешће у устанку одликован медаљом за војничке врлине, затим Карађорђевом звездом, орденом Белог орла и орденом Светог Саве. Сакупљао је народне песме и приповетке из свог краја и објављивао их у „Матици“ (1868-1869), а са братом Манојлом је, за Српску академију наука, саставио збирку речи из Дубице. Сарађивао је у листовима и часописима: „Позориште“, „Застава“, „Самоуправа“, „Дневни лист“, „Радикал“, „Српски гласник“, „Народни гласник“ и „Србија“. За СНП је превео с немачког Тражи се васпитач (1872) и Један се мора оженити (1874).

УЛОГЕ: Ђорђе (Максим Црнојевић), Милош (Саћурица и шубара), Станко (Шаран), Арагонски принц (Млетачки трговац), Иван Косанчић (Милош Обилић), Богдан (Добрила и Миленко), Стојан (Потурица), Дон Гастон (Дона Дијана), Херман (Разбојници), Шрусбери (Марија Стјуартова).

БИБЛ: Војвода Петар Мркоњић. Краљ Петар I. Успомена из босанско-херцеговачког устанка 1875. г., Бгд б. г.

ЛИТ: С., Марија Стјуартова, жалосна игра у 5 чинова, преведена с немачког, Народ, 1872, бр. 145, с. 4; Р. Јојић-Мићић, Мојо Ерваћанин. „Илир Серб из Хрватске“, Прилози, 1967, бр. 1-2, с. 74; Н. Ђорђевић, Хрваћанин Мојо, Мојица, Лексикон писаца Југославије, НСад 1979, књ. II, с. 413.

В. В.