ИБЕР Жак (Jacques François Antoine Ibert) – француски композитор (Париз, 15. VIII 1890 – Париз, 5. II 1962). Музику је студирао на Конзерваторијуму у Паризу. Г. 1919. добио је Prix de Rome. Од 1937. је био директор Académie de France (Villa Medici) у Риму, а 1955-1956. је истовремено био директор обеју париских опера. Веома је често путовао и на турнејама наступао и као диригент својих дела. Био је изврстан познавалац музичке технике, уметник изразито француског укуса чије се зрело мајсторство сналази у свим огранцима музичког стваралаштва. Писао је инструменталне и оркестарске композиције, концерте за виолончело, виолину и флауту и читав низ дела за камерне саставе, посебно за дувачке инструменте, за чију је употребу испољавао особиту склоност. Најуспелијим његовим делом са подручја камерне музике сматра се Гудачки квартет (1945), који је по општој оцени један од најлепших у француској камерној музици. Често је и из осредњег тонског материјала умео да начини мала ремек-дела укуса и склада. Био је подједнако срећне руке и када је писао дела у којима преовлађују поетична расположења, или кад је својим развијеним смислом за хумор обликовао музичке комедије и лакрдије, кад је изграђивао ткиво чаробног света из прича или се једноставношћу свог музичког језика приближавао схватању просечног љубитеља музике. Од музичко-сценских дела веома су познате његове опере: Анжелика (Angélique), Краљ од Ивтоа (Le Roi d’Yvetot) и Гонзањ (Gonzagne), затим сценска игра с певањем и плесовима Дијана од Поатјеа (Diane de Poitiers) и балети: Јупитерове љубави и кореографски епос по Сервантесу Лутајући витез (Le chevalier errant). У СНП је извођена његова најуспелија опера Анжелика.

М. Х.